Page 86 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

(новог идеолошког либерал-демократског типа).
Карл Шмит показује како су архитекте Версаја покушавале да новом издању
“Монроове доктрине” (у тумачењу Вудроа Вилсона) придају легално-правни статус, али то
због регионалних противречности није учињено. Ипак је то за Версајски светски поредак и
епоху Лиге нација био главни легитимни модел који изражава Политичко и описује
структуру суверенитета.
После Другог светског рата на истом моделу заснован је блок НАТО, с тим што су
побеђена Немачка и Јапан укључени у “простор Запада”, а главни непријатељ постали су
СССР и земље совјетског блока.

Велики простор и “рајх” у Шмитовом схватању

Карл Шмит пише свој рад у предвечерје Другог светског рата, и занима га разумевање
оне слике коју види. Прагматично образлаже спољну политику нацистичке Немачке. Труди
се да теоретски схвати политичку слику спољне политике. Оба задатка Шмит решава у
тексту који претресамо.
Издвојивши у “Монроовој доктрини” два прилично далека смисла (првобитни, везан за
одређени “велики простор”, и изобличени, идеолошко-империјалистички, “версајски”),
Шмит их међусобно супротставља. При том он на првобитну верзију “Монроове доктрине”
примењује научни термин “велики простор” и “поредак великих простора”, на чему и
предлаже да се убудуће гради систем међународног права.
Он наглашава да у појму “велики простор” оба термина немају количински
(природнонаучни) него квалитативни, историјски и, ако хоћете, сакрални садржај. “Велико”
указује не само на физички опсег него на ступањ унутрашње организованости,
консолидованости, култивисаности, интегрисаности простора у социјално-културно,
цивилизацијско, стратешко и политичко јединство. И ми појам “велики” користимо у истом
смислу. “Простор” се такође не замишља као апстрактна физичка категорија него као
одређени предео, шуме, поља, планине, реке, брда, који обликују средину битисања народа и
раса. У том смислу, појам “велики простор” непосредно се приближава појму “империја”
(немачка реч “das Reiche” значи “империја”, “царство”).
Руски евроазијци користили су израз “држава-свет” (Савицки). Узгред, у тој формули
“држава-свет” такође је садржана двосмисленост коју је Шмит открио у “Монроовој
доктрини”. Савицки “државу-свет”, “империју” схвата као одређени део светског простора
који чини цивилизацијско јединство (то и јесте основ евроазијства). Тако је било у
првобитној верзији “Монроове доктрине”. Али ако занемаримо конкретан евроазијски
смисао Савицког, исти израз може да се протумачи као глобализам, тј. представа о “светској
држави”, “светској влади”. Управо то се и десило у доба Версаја и стварања Лиге нација, а
потом се одразило на стварање НАТО-а, светски поредак “Тростране комисије” и савремени
америкоцентрични глобализам.
Универзализам (глобализам) оперише с физичком сликом света, “велики простор” – с
историјском и сакралном. Као субјекат универзализма иступа индивидуа (либерална теорија
“људских права”). За теорију “великих простора” субјекат је народ, одређени органски
колектив. Управо зато Карл Шмит повезује те појмове “права народа” и “велики простор”.
Ту се одражава суштина двају супротних представа о светском поретку – вишеполарном и
једнополарном, конкретно-историјском и универзалном, који је заснован на неколиким
“империјама” (“рајховима” по Шмиту) или чини једну империју (у нашем случају –
америчку: ону улогу коју су САД играле у оквиру првобитне “Монроове доктрине” у XIX
веку у односу на амерички континент, заједно са земљама НАТО-а почињу да играју у ХХ
веку у односу на читав свет).
Сам Шмит 1939. године види Трећи рајх управо као “империју”, као “велики простор”,
као “државу-свет ”. И такву улогу Немачке покушава да образложи. Трећи рајх као “велики
простор” за Шмита није толико германски колико европски појам. У њему види израз