Page 89 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

народâ”, “органске демократије”, “вишеполарности”, “месторазвоја”, “геополитичког
суверенитета”, “геополитике”, напротив, све више и више доказује своју одрживост. Управо
она нама наочиглед постаје једина одмерена и утемељена алтернатива глобализму, “људским
правима”, једнополарности, либерално-демократском универзализму, индивидуализму,
тоталитаризму тржишта и тржишних вредности.
Шмит је предвидео свет који се састоји из “империја”, “великих простора”, “рајхова”.
Примењујући његове погледе на актуелност, у будућности се сасвим може разазнати
атлантистичка “империја” (са средиштем у САД), азијска “империја” (са кондоминијумом
Кине и Јапана), европска “империја” (у складу са шмитовском идејом) и најзад, евроазијска
“империја”.
Шмит је себе видео као посматрача Европске империје, и замишљао свет у оптици
управо Европског рајха, док су евроазијци разрадили основе сличног светоназора, само
гледајући на свет из Русије. Јапански модел реорганизације Тихог океана у “велики простор”
прекинут је поразом у Другом светском рату, и данас водећу улогу у том процесу покушава
да игра Кина. Русија је управо изгубила огроман сегмент свог “великог простора”, али
постепено избија на евроазијски правац (што претпоставља нови круг интеграционих
иницијатива).
Док трима потенцијалним “великим просторима” (европском, евроазијском и азијском)
предстоји проширење да би постали “империје”, “рајхови”, дотле ће атлантистички простор,
који данас претендује на универзалност и глобалност, морати да се скупља. Како би се САД
поново вратиле првобитној верзији “Монроове доктрине”, како би поново постале “велики
простор” и “империја”, њихов утицај треба суштински смањити.
Таква анализа показује да Шмитова теорија “великих простора”, као очигледан израз
читаве конструкције Четврте политичке теорије, представља најпоузданију платформу за
вишеполарни свет, антиглобализам, антиамериканизам и национално-ослободилачку борбу
против америчке светске превласти.
Размотрени текст Карла Шмита “Поредак великог простора у правима народа и забрана
интервенције просторно туђих сила”, ослобођен од историјских околности, као и други
темељни текстови самог Шмита и других конзервативних револуционара, представљају
неодвојиви део наслеђа неоевроазијске теорије и помажу да се боље схвати смисао
неоевроазијства – савременог израза Четврте политичке теорије, коју су у условима XXI века
преформулисали Руси, у Русији, у интересу Русије и ради процвата Русије као светске
велесиле.
Неоевроазијство је политичка теорија изградње империје, “великог простора” у
садашњици и будућности. Неоевроазијство ће или постати главни светоназор руских елита,
или нас чека окупација. Напомињем да су сви други могући “велики простори” и други
народи без изузетка заинтересовани за то да у Русији започне евроазијски препород. Од тога
ће на добитку бити сви, зато што се неоевроазијство чврсто залаже не за универзализам већ
за “велике просторе”, не за империјализам већ за “империје”, не за “интересе појединог
народа” већ за “права народâ”.

Поглавље 10. Пројекат “Империја”

Империја без императора

Уобичајено се мисли да појам империје нужно подразумева постојање императора. Па
ипак непристрасна анализа те појаве показује да историја зна за мноштво империја без
императора. Некима од њих управљао је ограничени круг одабране аристократије. Другима –
парламент или сенат. Према томе, постојање личне монархове – императорове – власти није
нужан услов постојања империје. Сем тога, постојало је мноштво монархијских, деспотских,
тиранских или диктаторских држава – с апсолутном влашћу цара или ауторитарног вође, које
нису називане империјама и нису имале с њима ништа заједничко. Према томе, сасвим