Page 91 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

треба да играју у односу на остали свет у новом столећу (можда тисућелећу). У америчком
друштву пуном паром креће расправа о империји. Као и увек у таквим расправама, тај појам
разни кругови различито схватају, али је сам појам постао средишњи.
Такав процес у одређеној мери представља последицу готово неподељеног утицаја
идеја неоконзервативаца у америчкој политици епохе Буша-млађег. Теоретичари тог правца,
полазећи од регановске формуле “СССР као империја зла”, предложили су симетричан
пројекат: САД као “империја добра”, “benevolent empire” (Роберт Кејган).
Улогу САД у XXI веку неоконзервативци су замишљали као функцију глобалног
интегратора, као ново (постмодернистичко) издање Рима. У том пројекту била су присутна
сва обележја империје:
• централизовано стратешко управљање светом (оружане снаге САД и НАТО);
• глобална идеологија (либерална демократија);
• унификовани модел привреде (тржиште);
• одређена аутономија регионалних вазала (који имају известан степен слободе у
унутрашњој политици, али су дужни да строго следе америчку линију у главним питањима);
• планетарне размере (планетарно грађанско друштво, глобализација, One World);
• мисија демократизације и либерализације свих земаља и народа света.
Френсис Фукујама назвао је у пориву одушевљења почетком 1990-их успостављање
светске америчке империје “крајем историје”. Нешто касније признао је да је пренаглио, и да
светска америчка империја још није готова ствар него само пројекат и далеки циљ, на путу
до кога могу настати озбиљне потешкоће, застоји и, могуће, тактичка повлачења.
Други амерички политиколог Семјуел Хантингтон уопштио је свеукупност тих замерки
у свом ништа мање епохалном раду, показавши да ће успостављање светске америчке
“империје добра” бити блокирано “сукобом цивилизација”. Хантингтонов закључак гласи:
пут ка светским размерама САД мора бити постепен и тренутно је важније збити
атлантистичко језгро (САД + земље НАТО) и, манипулишући цивилизацијским
противречностима, чекати повољан тренутак у будућности. Али у сваком случају теза о томе
да су САД – империја XXI века општеприхваћена је у америчкој политикологији, ма како
схватали историјске рокове и просторне границе њеног настанка.
Америчка политичка елита данас размишља у категоријама империје. И то независно
од тога да ли њени представници деле оптимистичке и агресивне идеје неоконсова или не.
Оштар противник неоконзервативаца и “демократа” Збигњев Бжежински присталица је
америчке империје у ништа мањој мери од Дика Чејнија, Ричарда Перла, Пола Вулфовица
или Вилијама Кристола.

Критика “империје” код Негрија и Харта

Термин “империја” сада је постао популаран не само у америчком естаблишменту.
Живо га користе и чак чине синонимом свог главног идеолошког пројекта ватрени
противници капитализма, либералне демократије и САД – крајње левичарски философи и
политичари-антиглобалисти. Теоретичар “црвених бригада” Тони Негри и амерички
философ-антиглобалиста Мајкл Харт написали су програмски рад “Империја” који по
њиховом мишљењу треба да постане аналог Марксовог “Капитала” за светски левичарски
покрет XXI века. То је својеврсна “Библија” антиглобализма.
Негри и Харт описују како историја САД одувек спаја у себи начело мрежне
организације с империјским месијанством, што је по њиховом мишљењу управо и учинило
од САД светског лидера који успоставља планетарну власт у виду вредносног, економског и
друштвено-политичког поретка општеобавезног за све.
Под “империјом” Негри и Харт подразумевају успостављање глобалне државе
засноване на капиталистичкој експлоатацији од стране “власти” стваралачких потенцијала
“мноштва” уз средишњу улогу САД, које ће се постепено претворити у светску владу. За
Негрија и Харта таква светска империја представља апотеозу претходних стадијума развоја