Page 110 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

Духовно учење: позив на покајање

Евроазијско учење је у првом реду духовно учење, у извесном смислу пророчка школа.
То је тачка спајања великих река мисли. Потпуно самодовољна доктрина која људима даје
све: смисао живота, енергију стварања и исправно усмерење љубави.
Евроазијство – то је мисао уз помоћ срца, то су дубине срчаног мишљења. Евроазијство
је позив на пророчко искуство. Сетимо се ко су били библијски пророци. Они су јачали
самосвојност сопственог народа, говорећи: “Пробуди се Израиљу, пробуди се народе.
Сасвим си се срозао, сасвим освињио, не може тако. Докле ћеш више да се препушташ ономе
чиме се бавиш. Врати се сопственој суштини”.
Зар ми, евроазијци, не говоримо исто?! Ми позивамо: “Народе, Руси, наши евроазијски
народи, шта то радите? У какве свиње сте се претворили! Доста је било. Време је да ставимо
тачку на падање. Руси, устајте!” Ми чинимо исто што су чинили пророци: враћамо наш
народ нашој сопственој самосвојности.

Евроазијска истина

Чиме су се још бавили пророци? Жигосали су мане постојећег система, говорили
истину, и због тога их често нису волели. Ни евроазијце не воле нарочито, зато што када
видимо нешто лоше, онда и тврдимо да је то лоше, и ако видимо нешто добро, кажемо да је
то добро. Али то се властима и већини људи не свиђа. Они желе да или ћутимо, или
говоримо само добро, као о мртвима. Ми пак о свему саопштавамо тачно, поштено и оштро,
и када видимо ствари које мрзимо, које су одвратне нашем духу, које су против нас, то
кажемо оштрим речима и дајемо сурове епитете. Стога у одређеним приликама могу да нас
прогоне. Да би се говорила истина, треба увек бити спреман на прогоне.
Премда то није увек неминовно. Понекад су пророке хранили, примали, одушевљавали
се њима, обожавали их, а понекад и каменовали. И једно и друго садржано је у пророчком
постојању, те стога, ако смо свесни евроазијци, треба спокојно да подносимо све. То не значи
да треба да тражимо само оно због чега би у нас пљували, пуцали, због чега би нас затварали,
не пуштајући… Можда ће и нас негде хранити, славити, обожавати, а негде ће нас пљувати,
тући и ругати нам се. Али исто као и пророци, евроазијци морају да износе своју истину,
утврђују своју вољу.

Евроазијска анализа

Шта још чине пророци? Они вапостављају везу између узрока и последице. “Дозови се
памети Едоме, дозови се памети Сире, одступио си од поштовања истинитога Бога, и стога те
покара Господ, разруши зидове твоје, градове твоје. Где је царство Вавилонско што моћно
стајаше? Нема царства Вавилонског. Зашто? Зато што се одрекоше јединога Бога”. У наше
доба тој намени одговара политичка аналитика, политикологија дубинâ. Људи претресају
узроке одређених појава и показују како и по којој путањи оне доводе до одређених
последица. То је елемент евроазијске анализе.

Евроазијски језик

Језик пророка врло је необичан: поетичан, метафоричан. Такође и евроазијство
категорије свог језика и своје анализе пре тражи у поезији или узвишеној философији него у
свакидашњици и пролазним ефемерним ситницама – буџетским бројкама, именима
пролазних политичких појава, испразним краткотрајним сензацијама. Али наше метафоре
толико су јасне, ове приче толико разумљиве да су можда јасније и од најлогичнијег
рационалног објашњења.