Page 107 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

Времена нема

Неки људи сматрају да време постоји а вечности нема. Заправо је све обрнуто.
Евроазијство тврди да вечност постоји а времена нема. Све о чему говори евроазијство
апсолутна је истина, и то треба прихватати без било каквог критичког размишљања.
Прихватати и понављати. Време је илузија, само вечност има битак. И стога интуиција
вечности, дах вечности, мисао у категоријама простора, синхронизма, искуство вечности
представљају главни садржај евроазијске свести. А ако вечно постоји, ако то вечно може
бити објекат нашег искуства, следствено томе оно је овде и сада и мора представљати
објекат нашег искуства.

За апсолутно против релативног

Ту се рађа уопштавајуће начело: “Ми смо присталице Апсолутног, и ми смо против
релативног”. Заправо, наравно да релативно негде постоји. Наравно, и време има прилике,
има свој мали глас. Али то је сасвим безначајна категорија и то су сасвим мала права.
Напротив, права Апсолута, права вечности, култ вечности морају да буду у средишту наше
свести, а све остало је на периферији. Али вечност не бива садржајна онако као што су
садржајни предмети у времену. Вечност нас у извесном смислу плаши, зато што нас
прецртава. Она нас укида, спаљује, и отуд израз – “загрљај празнине”. “Философ који грли
празнину” – то је назив једног кинеског алхемијског трактата. Он сасвим тачно преноси
смисао искуства вечности. Али ако научимо да манипулишемо вечношћу, биће нам врло
лако да живимо; живимо и изводимо невероватне подвиге, правимо вртоглаве каријере,
просто уживамо у животу или лутамо светом и гледамо наоколо, али само да на евроазијски,
посебан начин гледамо наоколо.
Тада ће све бити сасвим другачије него код оних људи који се налазе унутар црног
пловила релативног, црног времеплова. Вечност је дарована нама, Русима, она нам је дата,
понуђена, чак наметнута. И хтели ми то или не, морамо да је ухватимо.
Немогуће ју је ухватити, немогуће ју је потпуно потчинити, немогуће ју је
инструментализовати, али ништа није једноставније него то остварити.
То су три главна философска начела, три начела евроазијске мисли, оваплоћена у још
четири додатне тезе. Али су та три начела – главна.

Апсолутна Отаџбина

Три горенаведена главна начела евроазијства оваплоћена су у четвртом начелу – у
Русији. Русија је Апсолутна Отаџбина. Русија је спремиште евроазијског откровења,
евроазијског духа, евроазијског живота и евроазијске п ти. Русија сама по себи и јесте
*
народ, отуд појам “русский” . Прво начело евроазијске философије гласи: народ јесте љубав;
наше родољубље је “еротско родољубље”. Русија јесте простор, то је наша територија, и овде
је оваплоћен дух земље – то је друго начело философије евроазијства. Треће начело: Русија
јесте вечност. Зашто је Русија – народ, већ смо говорили. Она је простор зато што је то
држава и територија. Али зашто је Русија вечност? Зато што сам појам “Русија” можемо
појмити само ако изађемо ван граница времена.

Русија је онтолошки појам

Данас Русије нема. Ње никада није ни било, ње никада неће ни бити у садашњици. Она
је увек конструкција, идеја, концепција, извесна стварност која никада не припада

* Реч „русский“ преводи се и као придев „руски“ и као именица „Рус“ (прим. прев.).