Page 109 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

Спајајући метафизичку карту битка са земљописном картом, откривамо да између
Европе, где цивилизација наочиглед запада у онтолошке безизлазе, онтолошке јазбине, и
Азијом, где још увек опстаје традиционално устројство, лежи Русија. Русија је једном својом
страном устремљена на Запад, док је другим, огромним, најширим моћним делом уграђена у
Исток и чини дивовски слој Азије, њен неодвојиви део. У тој онтолошкој Русији одиграва се
чудесно претварање старог у ново. Пут ка онтолошком истоку води кроз Русију. Русија и
јесте тај пут, пут новог рађања, путања духовног повратка. Духовног, али истовремено и
физичког, и историјског, и политичког, и културног, и интелектуалног, и психолошког, и
естетског.
Све то и јесте дубински схваћено евроазијство, евроазијство као онтологија, као
философија, као метафизика. Евроазијство није просто равнотежа некаквог Запада са
некаквим Истоком, није просто њихов дијалог, као што понекад спољним корисницима
кажемо, није просто уравнотежавање полова. Суштина евроазијства је у томе да је то пут са
Запада на Исток. И то је онај пут који се остварује у Русији. Са Запада на Исток, никако
обрнуто.

Интеграција Запада у Евроазију (силазак у пакао)

Запад – то је крајњи домет ентропије. Ми можем да га схватимо, али, схватајући Запад,
схватамо структуру онтолошког дна. Ми схватамо како је тамо, крај последње црте света, у
мрклом мраку, на граници постојања. То је јако важно искуство и, по Сухравардију, не
спознавши то искуство – искуство крајње исцрпљености, не можемо прикупити енергију за
повратак. Стога је знање о Европи, богињи месечастих очију, коју је отео Зевс и одвео ђаво
би га знао где на Запад – изузетно важно знање, али негативно знање. Ако хоћете – општа
демонологија. Јер, именима злодуха бавили су се не само сатанисти, тим питањем су се пре
бавили опати, честити католички богослови. Исписивали су демонска имена, упознавали се
са њима – наравно, не зато да би ступили у додир са њима већ да имају представу о
мистичком земљопису и његовим картама, пределима, становништву границе која пролази
најдаљом међом битка. Стога је Европа за евроазијце апсолутно негативна категорија која се
може познавати и волети исто онако како се воле на пример заблуделе душе у паклу.
У Русији је врло популарна приповест о силаску Богородице у пакао како би спасла
људе који су се тамо обрели. И рекло би се да више нема никаквог разлога да се спасавају,
али је снага њене љубави изнад логике суда и казне. Она им опрашта, без обзира на све.
Стога ми можемо да волимо Европу само тако, као туђе неизлечиве болеснике, као губавце,
као ниткове, као злочинце, као подлаце. Ми можем да је волимо, али то је особена
евроазијска љубав. Ми смо позвани да преведемо Запад у Исток. Стога смо ми војска Истока,
војска освитне спознаје која води своју битку за то да Исток потпуно интегрише себе у
Запад, зато да у суштини Запада не буде већ да буде само потпун, апсолутан Исток. И само
Русија је способна то да учини, пошто је Русија укључена у обе стварности.

Пурпурни арханђел Русије

У списима истог Сухравардија постоји занимљиво место где се приповеда о постојању
свете планине која се зове “Каф”, на чијем врху се налази тајни град “Хуркаља”, где се и
одиграва повратак из бунарâ западног изгнанства у земљу Истока. На тој планини стоји
анђео врло чудних крила. Једно крило му је тамно а друго бело. То је нетипичан анђео. Зову
га и “пурпурним арханђелом”, зато што мешање чисте светлости и пламтеће таме даје
пурпур.
Стварност “пурпурног арханђела” – то је стварност преласка из западног изгнанства у
источно свитање, у вечно свитање Велике Свете Азије, која и јесте тајни анђео, тајна
суштина Русије, њено историјско, духовно позвање које обухвата све – политику, културу,
социологију, нашу историју.