Page 115 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin

енергија народне душе. Али истовремено је садашње стање код нас далеко од блиставог,
стога је врло тешко изаћи на крај са тим задатком. А потребно је да се постави. Ако људи,
чак и у таквом шкрипцу, не буду имали глобалне перспективе ни глобалну вољу, ништа неће
урадити.
Реално говорећи, треба се просто борити с атлантизмом, а ако узмогнемо да се боримо
делотворно – већ и само то је добро. У целини пак треба настојати да се сасвим укину
атлантизам и атлантисти. Ако успе – изванредно. Не успе ли, барем ћемо се разгибати.

Отићи ћемо иза обзорја

Граница за нашу делатност нема, и зато када упитају: “А где ћете се зауставити?”,
исправно је одговорити: “Ми се нигде нећемо зауставити, никада се нећемо зауставити, зато
што је евроазијство – отворена философија”. Кад завршимо једно, прелазимо на следеће. То
је велика идеја, слична Великој Русији, то је велика Евроазијска империја, и њене границе ми
уопште не намеравамо да успостављамо. Нека нам други установе границе и када налетимо
на њих и кажу нам: “Даље, момци, нећете проћи” – потрудићемо се да прођемо још даље. И
проћи ћемо! Ето са таквом мишљу и треба живети.
Стога је за евроазијску политику јако важна одредница пријатељâ и непријатељâ.
Најпростија ствар, али никад не треба заборављати: ми имамо непријатеље. Свакако, то су
атлантисти. Ми имамо пријатеље – то смо ми сами и они нама слични. А нама сличних има
тако много, пошто ако се евроазијство тачно схвати, постаће јасно да се не ради о неком
појединачном покрету, некој појединачној философији, већ се ради о огромним нацијама.
Ради се о људима, о вашим рођацима, о вашим родитељима. Евроазијство – то је заиста
огроман духовни, естетски, философски, егзистенцијални и политички правац.

Трава кроз асфалт

А каква је евроазијска представа о стратегији? Стратегија евроазијства усмерена је на
увођење евроазијских начела свуда, као што трава расте кроз асфалт. Јако је важно да се не
усредсређујемо на нечем појединачном, одређеном. Ми се крећемо у свим правцима – то је
сферично ширење евроазијства. Стога, ако евроазијство на једном месту наиђе на одређене
потешкоће, сместа ће прорасти на другом – тако се биљка пробија кроз пукотину на асфалту:
испрва изданак, потом дрво. Потом тај огроман блок уваљаног асфалта почиње да пуца,
корење се разилази – и нема више асфалта.

Евроазијски ковчег

Постоји евроазијска омладина. Али морају постојати и евроазијски старци, и
евроазијски мушки, и евроазијске женске, и евроазијски возачи аутобуса, и евроазијски
милиционери, то јест код нас мора постојати потпуни комплет свега евроазијског. Ако
постоје млади, морају постојати стари, ако постоје евроазијски паметни, морају постојати
евроазијски глупи, ако постоје евроазијски активни, морају постојати евроазијски пасивни.
Треба прикупити, као у Нојевом ковчегу, од свега по пар. Код нас морају бити заступљени
сви, пожељно у два примерка. Као што су у Нојевом ковчегу сакупљани представници
разних врста да би их пребацили на ону страну светског потопа, тако и у евроазијству морају
постојати редитељи, глумци, војна лица, банкари, бициклисти, просто неки људи без
одређеног занимања...
Дакле, треба се трудити да се пронађу евроазијци – представници свих врста друштва.
У председничкој администрацији има евроазијаца. Евроазијаца има у влади. Има великих
банкара, има оних који просе пред црквом – такође евроазијаца.

Евроазијска мрежа