Page 108 - Četvrta politička teorija - Aleksandar Geljevič Dugin
P. 108

садашњици,  али  је  увек  била,  јесте  и  биће  у  извесном  бестелесном  и  истовремено
               оваплоћеном  својству.  Русија  је  била,  јесте  и  биће  мимо  нас.  И  искуство  Русије  –  то  је
               искуство  сукоба  са  стварношћу  која  можда  и  постоји  када  нас  нема.  Стога,  говорећи
               “Русија”,  расуђујући  о  нашој  историји  и  будућности,  чак  и  о  нашој  садашњици,  ми  и  не
               знајући оперишемо са вечном категоријом која је изван нашег индивидуалног искуства.

                     Индивидуализација надиндивидуалног искуства

                     Задатак  евроазијства  је  да  индивидуалним  искуством  изведе  оглед  додира  са
               ваниндивидуалном,  надиндивидуалном  стварношћу.  Парадокс:  сместити  вечност  у  време,
               ухватити  апсолутно  и  у  њега  претворити  тековину  сопственог  срца.  То  је  главни  задатак
               руског евроазијства.
                     Русија  је  Апсолутна  Отаџбина,  Русија  је  доктрина.  Русија  је  духовно-витешки  ред,
               Русија је мистика, Русија је култ. Само такав узвишен однос мора бити према Русији.
                     Русија  је  свети  појам.  Несвета  Русија  не  постоји.  Када  кажемо  “Русија”,  изговарамо
               “свето”. Све остало звучи другачије – друге речи се намећу. Француска је на пример несвети
               појам  чак  и  за  ватреног  француског  родољуба.  А  Русија  је  оно  свето.  Евроазијство  јесте
               верско служење Русији.

                     Онтолошка карта света (Сухраварди)

                     Сада ћемо размотрити начело “Европа и Азија на карти битка”. Два појма – “Европа” и
               “Азија”  –  повезана  су  у  евроазијству.  Са  философског  становишта  могу  се  објаснити  на
               примеру иранске философије – у духу школе Ишрака, “источне спознаје” Сухравардија.
                     Сухраварди је у својим делима описао карту земљописа битка. Не ради се о физичком
               него  о  метафизичком земљопису.  У  томе  битку  постоји  Исток  и  Запад,  постоји  сопствена
               онтолошка Азија и сопствена онтолошка Европа. Сухраварди појашњава смисао тих појмова.
               Шта је то “онтолошка Азија”, Азија битка? Азија – то је ис-ток, место где ис-тиче, излази
               сунце.  То  је  извориште  света,  место  додира  са  вечношћу.  Исток  је  место  где  се  налазе
               изворишта наших интуиција. У евроазијству је “Азија” у првом реду онтолошки појам везан
               за “чисти битак”. То је дом где излази сунце постојања, сунце стварности – исконско, свеже,
               умивено  сунце  које  се  управо  помолило  на  обзорју.  Метафизичко  сунце  спада  међу
               најважније,  темељне,  енергетске  изворе  соларног  евроазијског  светоназора.  То  је  “азијски
               део” евроазијства.

                     Бунари западног изгнанства

                     А шта је онда по Сухравардију на онтолошкој карти света, на карти битка, у том светом
               метафизичком земљопису – Запад? Сам Сухраварди назива га “земљом бунарâ изгнанства”.
               То је место исцрпљености зракâ битка, пол ентропије, територија губитка унутрашњег битка
               и унутрашњег садржаја. То су светови исцрпљености, светови декаденције.
                     Први човеков задатак у ствари његовог буђења састоји се по Сухравардију у томе да
               човек, ма где живео, схвати да се налази на духовном Западу. У свом обичном стању човек се
               налази као у гробу, у тамници мртве непробуђене п        ти, пребивајући у потпуном незнању у
               погледу могућности сопствене душе која жуди за повратком и буђењем. Али, схвативши свој
               злокобан положај, он мора да се ишчупа из те тамнице Запада и започне свој пут ка Истоку.

                     Путовање у земљу Истока

                     Главни  човеков  задатак  по  Сухравардију  представља  путовање  у  земљу  Истока  из
               земље  Запада.  То  јест  напуштање  “пећина  изгнанства”,  “западних  тамница”,  “бунарâ
               изгнанства” и повратак ка изворишту/истоку.
   103   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113