Page 67 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada
P. 67

tamo još uvek postoji srazmerno veliki broj robova, iako je rop-
                      stvo formalno ukinuto, bila je kasnije prinuđena da donese nov
                      Dekret o ukidanju ove ustanove (5. jul 1980. godine) i da pozove
                      predstavnike međunarodnih organizacija da na licu mesta utvrde
                      stanje i da joj pomognu da ovo pitanje reši. Nalazi posmatrača
                      Ujedinjenih nacija sadržani su u dokumentu koji je objavljen 2.
                      jula 1984. godine. 19
                         Iz toga izveštaja proizlazi da vlada Mauritanije, i pored dobre
                      volje, nije u stanju da ropstvo ukine. Ono je posledica rasno i
                      statusno mešovitog sastava stanovništva, pri čemu po pravilu belo
                      stanovništvo (Arapi i Berberi) daje više robovlasnika, a crno više
                      robova, mada ima primera da i Crnci poseduju osobe iste rase.
                         S kolikim su oprezom mauritanske vlasti morale da pristupe
                      iskorenjivanju ropstva u svojoj zemlji vidi se iz obrazloženja po-
                      menutog Dekreta:

                            Pošto je razmotrio različite odgovore koje je dobio na osno-
                            vi Korana, sune i temeljnih pravila islamskog prava, Vojni
                            komitet narodnog spasa stekao je čvrsto uverenje da ve-
                            lika većina naših najuglednijih ulema, priznajući zakoni-
                            tost ropstva u obliku u kome je postavljeno u islamu, ima
                            rezerve prema poreklu ropstva u Mauritaniji i uslovima pod
                            kojima se ono primenjuje u našoj zemlji. U takvim okol-
                            nostima, naše uleme smatraju da država ima ovlašćenje da
                            postupa u ime gospodara da bi oslobodila (emancipovala)
                            robove, kao što ima prava da ekspropriše privatnu svojinu
                            u javnom interesu.

                      Iz ovoga stava prirodno je sledio drugi, prema kome država otku-
                      pom oslobađa samo postojeće robove, te je, prema tome, dužna da
                      obešteti njihove gospodare (umesto, kao što bi nekome izgledalo
                      logično, da robovi dobiju kakvu-takvu naknadu za svoj dotadašnji
                      besplatni rad). Kako to pitanje još nije sasvim raspravljeno, a ni
                      mauritanska državna blagajna nema dovoljno sredstava, robovi još
                      uvek pripadaju svojim gazdama.
                         Primeri ropstva koje je nalik na ono što se pamti po uspomena-
                      ma na robovlasnička društva, deluju, međutim, samo kao bizarni
                      recidivi prema preovlađujućoj vrsti posedovanja ljudi, koje više


                      19 e/Cn.4/Sub. 2/1984/23.
                                                                                     67
   62   63   64   65   66   67   68   69   70   71   72