Page 128 - Vojin Dimitirijević - Strahovlada

Slična su bila prava azijatskog despota u tzv. “hidrauličkom
društvu”. On je mogao da kažnjava surovo i kapriciozno, ali je, za
razliku od zuluskog kralja, imao na raspolaganju ogroman činov-
nički aparat, stvarnu kičmu takvoga društva i njen najprivilegova-
niji sloj. Kada je, međutim, nekoga od njih pogodila kazna, niko
nije smeo da pokaže ni osnovno ljudsko saučešće. Vladar je umeo
i da kuša obim straha koji izaziva među svojom birokratijom.
Poučna je priča kineskog zvaničnika Suma Čijena, koji je osuđen
na kastraciju zato što se drznuo da se ne složi s nekim carevim oce-
nama. Kazna je, međutim, bila uslovljena: ako sam Sum ili neko
drugi položi dovoljnu sumu novca, ona neće biti izvršena. Visoki
funkcioner je imao dovoljno bogatih prijatelja, koji bi svakako
mogli da mu pomognu da prikupi potrebnu svotu, ali se nijedan
nije usuđivao da da pozajmicu, pa je Sum, kako se žali u svojim
sačuvanim uspomenama, bio uškopljen. 26
Terorski sistemi sposobni za indoktrinaciju, naročito oni koji
su se kao inkvizicija, oslanjali na religiju, proizvode i tip izvršioca,
najčešće mučioca, koji ne samo što misli da vrši svetu dužnost,
nego i da nosi spas. On zbilja može da bude uveren da “poma-
že” svojoj žrtvi što je na mukama goni da prizna i da se pokaje i
što je u prečišćenom trenutku ubija, jer za njega njegovo učenje
može biti realnost, kao što je u nekim primitivnim društvima, i
za primitivne duhove uopšte, sasvim realna pretnja primenom
magije, na kojoj se zasniva strah od božanskih vladara i njihovih
vračeva. Sličan kvazireligiozan stav može postojati i onda kada se
žrtvi pomaže da se pošto prizna i pokaje se, vrati u krilo političkog
pokreta, kao što je mitologizirana partija. Jedan od šefova policije
u teokratskom fundamentalističkom Iranu izjavio je da osuđenike
na smrt neće streljati odmah, nego tek kada, prevaspitani, budu
spremni da odu u raj. Ovakvo postupanje, naravno, može biti i
prosta islednička taktika.
Kada i islednik i isleđeni, inkvizitor i mučeni, dele iste fun-
damentalne premise pogleda na svet, nastaje čudna dijalektička
situacija, koju je najbolje izrazio ruski monah Avakum iz XVIII
veka: “Deset godina me on mučio, ili ja njega. Ne znam. Sam Bog
27
će sudnjeg dana reći ko je koga mučio.” Smenjivanje “dobrih” i

26 Vidi K. Wittfogel, Oriental Despotism. A Comparative Study of Total Power, new Haven,
Yale university Press, 1967, str. 159.
27 nav. kod g. gibian, “terror in russian Culture and Literary imagination”, Human Rights
Quarterly, 1983, str. 195.
128