Page 7 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu

ПРВИ СНЕГ То ја бјежим, бјежим, иако знам, жено,
(пјесма написана за конкурс "Света") да већ нигдје нема ђула и зумбула,
да ме ипак чека проклето лијевно
Снежи...снежи...завејава... ђе у њему бијели се кула.
cвe на љубав јутрос личи.
Можда, збиља, негде спава
лепотица ко у причи. КЛЕТВА

Пахуљице плету лудо... Бестрага ти глава
на шта cвe то ме подсећа. о али без трага
Хајдмо у то лепо чудо већ одавно иде
- ноћас Градом лута срећа. моја глава драга
из зоре
Снег лудује, снег се смеје у зору
лепотом је cвe дотако. зора
Мила: Гледај како вeje а шта даље
и воли ме, ето, тако. ко нас у тај бестраг
из бестрага
шаље...
БУЂЕЊЕ
Ниси ништа ружно
Добројутро, јутро снено, рекла добра жено
добројутро, небо плаво. све је то још давно
Хвала ти за љубав, жено, ружније речено
хвала ти за лежај, траво проклет сам ја
проклет
зна то ова глава
ДАН па се ево
луда
Ни у какав дневник овај дан не може, некако спасава
ово ругло дање, малодушно, сиво, па ме ево некуд
ни кише да се покисне до коже, очајника води
ни вјетра, ни сунца, ничег живог. да ми пукне мрамор
у некој слободи.
И то тако тиња - изван људи, млако,
нико тим не живи. Вичем срдит вани:
Дане, ђубре једно, не свиће се тако,
губи се натраг па пристојно свани ...

ОДМЕТАЊЕ

Није ово љубав, то се ја спасавам,
то ја бјежим, жено, теби у хајдуке,
романијо моја, пуна добрих трава
за крваве ране и жестоке муке.

5