Page 6 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu

РОЂЕНДАН
ПРОЉЕЋЕ
Рођендан ...
Двадесет и пета опомена Старији за таму јесени тмасте
за дугујући живот. и грубљи за грубост ове зиме прошле,
Већ - двадесет и пета! ја вам овога прољећа нећу махати, ласте,
Како се лудо окреће ова матора планета, и нећу вам рећи топло добро дошле.
као заљубљена шипарица
блесава од среће. Врапцима ја морам, њежно као отац
рећи нешто лијепо у дан овај плави,
Окрећи се ти само, стара, врапцима том ситном грумењу живота,
окрећи, окрећи ... што је цвркутало зимус на мећави,
Што се тиче мене
- ја ћу само да зачепим уши, док сте ви негдје, испод туђег неба
па и послије стоте опомене, изводиле своје игре враголасте.
бићу опет дужник равнодушни. Не, ваш ми цвркут сад, збиља, не треба,
размажене госпођице ласте.
Али да платим
- не, никако! Они су зимус зебли испод стреха,
Рађе они су вољели и голо ово грање.
одлазим из овог гнијезда. Моје поштовање, весела руљо смијеха,
другови врапци - моје дубоко поштовање.
Хеј,
зауставите планету,
ја хоћу да изађем, ПРВИ СНИЈЕГ
идем у вјечну скитњу између звијезда.
Соња, изиђи да скитамо,
Шта?... Нећете?... имам луду жељу вечерас да лутам.
О, има и томе лијека, Соња, изиђи и изнеси само
јер иако нијесам Галилеј мало њежности испод капута.
ни Ђордано Бруно,
ја сам човјек једног свемоћног вијека, Мало њежности, мало само,
па знам да he морати, залогај један за огромну глад.
лијепим ил буном, Соња, изиђи да скитамо,
да падне тај јогунасти ноћас је нестварно лијеп град.
што неда и стеже,
доста је само да неко врисне:
"Доље апсолутизам земљине теже!"

Уосталом,
већ су почела да кевћу
штенад по васиони.

Хеј,
зауставите планету!
Чујете ли - звоним ...

4