Page 3 - Vitomir Vito Nikolić - Nedelja u gradu

ДРУМОВАЊА
Пјевају у мени друмови снажни,
друмови добри ко длан очин.
Морам данас отић некуд, да потражим
мало одмора за уморне очи.
Идем без поздрава, без порука,
овако лијепо помућеног ума,
да тражим окука, окука, окука,
и иза сваке - само парче друма.
Пустите ме, пустите да одем,
без питања како и зашто и докле,
друмови увијек некуда воде,
а ја сам номадском глађу проклет.
ОБЕЗДРУМЉЕНОСТ
Заноћила ноћ у мени,
мотре на ме црне страже,
лик нечији скамењени
гледа у ме пренеражен.
Над угарком мјесечевим
лудо дрво запомаже.
Неки гркљан пресјечени
хоће име да ми каже.
Треба некуд побјећ с лицем
испред ове страшне јаве,
не у шаке - злокобнице
закукаће око главе.
---------------------
Све су скитње одскитане,
умор пао на друм дуги.
Што ме тако гледаш, дане
као да сам неко други.
ЈЕСЕН ДАЛЕКО НА ДРУМУ
Ни оца, ни мајке, ни адресе ...
А већ је јесен. Кише зру.
Данас ће ждрал из неба сивог,
да ме закоље криком ко сјечивом,
ждрал - мој друг.
ИНТИМA
Ноћас тако желим да ме неко воли,
прегршт нечије њежности ми треба;
ноћас ћу све да заборавим и преболим
и да се вратим у наручје неба.
Ја сам био кафански и више ничи,
и био пуст и презрен- нежељен ко гробар
Ноћас би хтио себи- дјечаку да личим
и да ми опет кажу како сам добар.
ИНТИМE
Ноћас тако желим да ме неко воли,
прегршт нечије њежности ми треба;
ноћас ћу све да заборавим и преболим
и да се вратим у наручје неба.
Ја сам био кафански и више ничи,
и био пуст и презрен - нежељен ко гробар
Ноћас би хтио себи - дјечаку да личим
и да ми опет кажу како сам добар.
*
Добројутро, јутро снено,
добројутро, небо плаво.
Хвала ти за љубав, жено,
хвала ти за лежај, траво
1