Page 470 - Thomas Mann - Čarobni breg

zvonce je neko »uzimao« i zvonio — i druge takve mutne ludorije. Učeni rukovodilac ovih
opita bio je u srećnom položaju što je sve te pojave mogao da nazove grčkim imenom, koje
je zvučalo vrlo učeno. Kako je on objašnjavao u svojim predavanjima i privatnim
razgovorima, to su bile »telekinetičke« pojave, dakle slučajevi »kretanja na daljinu«, i doktor
ih je svrstao u kategoriju fenomena koju je nauka krstila imenom materijalizacije, a na tu su
oblast, pri ogledima sa Elenom Brand, i bile upućene njegove misli i težnje.
Služeći se doktorovim jezikom, tu su bila u pitanju biopsihička projiciranja podsvesnih
kompleksa u objektivno, procesi dakle čiji izvor treba tražiti u medijalnoj konstituciji, u
stanju somnambulizma. Ti procesi bi se mogli smatrati kao objektivirane slike sna utoliko što
se u njima potvrđuje ideoplastička mogućnost prirode, to jest sposobnost misli — koju ona
stiče pod izvesnim uslovima — da privuče materiju i da se izrazi kroz nju u efemernoj
stvarnosti. Ova se materija izlučuje iz tela medijuma da bi se privremeno izvan njega
uobličila u biološki žive ekstremitete, organe za hvatanje, ruke, koji upravo i izvode one
čudne besmislice koje su se pred svedocima odigrale u laboratorijumu doktora Krokovskog.
Pod izvesnim okolnostima, ti udovi su bili čak vidljivi i opipljivi! Njihovi oblici su se mogli
sačuvati u parafinu i gipsu. U nekim slučajevima išlo se još i dalje. Glave, individualna
ljudska lica, fantomi u punom obliku — sve se to ostvarivalo pred očima onih koji su
eksperimentisali, tako da se s tim pojavama stupalo u neko ograničeno opštenje — i sad je
doktrina doktora Krokovskog počela već razroko da gleda, dobijajući karakter nečega
kolebljivog i dvosmislenog, što je bilo svojstveno i njegovim ekspektoracijama o »ljubavi«.
Jer sad nije više bila reč o jasnom, naučnom izlaganju subjektivnih senzacija medijuma i

njegovih pasivnih pomagača; sad su se, bar u srazmeri pola i pola, bar donekle, umešale u
igru i individualnosti iz spoljnog i zagrobnog sveta; sad je bilo u pitanju — iako se možda
nije sasvim otvoreno priznavalo — nešto beživotno, bića koja su iskoristila komplikovanu i
tajanstvenu naklonost trenutka, da bi se vratila u materiju i da bi se javila onima koji su ih
dozivali — kratko rečeno: spiritistička prizivanja pokojnika.
Takvi su, dakle, bili rezultati kojima je u poslednje vreme težio drug Krokovski, radeći sa
svojom grupom. Temeljan, vedra osmeha, čovek koji uliva poverenje, on je stremio k njima,
osećajući se — što se tiče njegove zdepaste ličnosti — kao kod svoje kuće u oblasti
glibovito-podozrivog i podljudskog, dakle pravi pravcati vođa u ovim predelima, čak i za
ljude bojažljive i pune sumnje. Prema svemu onome što je Hans Kastorp čuo, izgledado je da
se doktoru osmehuje sreća, zahvaljujući izvanrednim darovima Elene Brand, koje je on,
smatrajući to za svoju dužnost, razvijao i negovao. Materijalizovane ruke već su dodirnule
ponekog učesnika na seansama. Državni tužilac Paravan je već dobio iz transcendentnog
sveta jednu dobru šamarčinu i primio je sa naučenjačkom vedrinom, pa je, iz prevelike
radoznalosti, pružio čak i drugi obraz, ne obzirući se na to što je kavaljer, pravnik i stari
gospodin, zbog čega bi bio primoran na sasvim drukčije reagovanje da je šamar poticao od
živog stvorenja. A. K. Ferge, taj prostodušni paćenik, kome su sve uzvišenije stvari bile
strane, držao je jedne večeri jedan takav ud nekoga duha u svojoj sopstvenoj ruci i pipanjem
utvrdio tačnost i potpunost njegovih oblika, posle čega se on, na način koji se ne da bliže
opisati, oslobodio Fergeovog stiska, koji je srčano ostao u granicama poštovanja. Proteklo je
dosta vremena, svakako dva i po meseca, po dve seanse nedeljno, dok se nije pojavila jedna
ruka, poreklom izvan ovoga sveta, obasjana crvenkastim zracima stone lampice zamračene
crvenom hartijom, — po svoj prilici ruka jednog mladog čoveka. Svi su je videli kako pipa
prstima po stolu, a u zemljanoj činiji sa brašnom ostao je i njek otisak. Ali samo osam dana
posle toga dogodilo se da se jedna grupa saradnika doktora Krokovskog, koju su sačinjavali
gospodin Albin, Šterovica i bračni par Magnus, sa svima znacima pritvornog oduševljenja i