Page 472 - Thomas Mann - Čarobni breg

šale, uz ohrabrujuća uzajamna muvanja u rebra. Neusiljenost se ispoljavala na sve moguće
načine. U bradi doktora Krokovskog pokazivali su se svaki čas njegovi žuti zubi, s izvesnim
izrazom srdačnosti i ohrabrenja, dok je ponavljao svoje »Ja vas posdhavljam!«, naročito kad
je doktor poželeo dobrodošlicu Hansu Kastorpu, koji je bio ćutljiv i čiji je izraz lica bio
kolebljiv. »Samo hrabro, prijatelju!« činilo se da dovikuje domaćin, uzmahujući glavom i
stežući gotovo grubo ruku mladom čoveku. »Našto praviti kiselo lice? Nema ovde
podmuklosti i licemerstva; ovde se muški, sa vedrim raspoloženjem, vrše ispitivanja bez
ikakvih predrasuda.« Onaj koji je ovom pantomimom bio oslovljen, nije se posle toga bolje
osećao. Videli smo kako se on pri donošenju svojih odluka setio rendgenskog
laboratorijuma, ali ova asocijacija nije ni u kom slučaju dovoljna da bi se okarakterisalo
njegovo duševno stanje. Bolje reći, to ga je stanje vrlo živo podsetilo na onu čudnu i
nezaboravnu mešavinu obesti, nervoze, radoznalosti i neke vrste svečanog raspoloženja, u
kojoj se našao pre toliko godina, kad se, malo naćefleisan, spremao da sa drugovima prvi put
poseti jednu javnu kuću u San Pauliju.
Pošto su se okupili u punom broju, doktor Krokovski se sa dve asistentkinje — zvanje
koje je ovoga puta bilo dodeljeno gospođi Magnus i Levijevoj, sa licem boje slonove kosti
— povukao u jednu sporednu odaju da izvrše pretres medijuma. Dotle je Hans Kastorp sa još
devet učesnika, u sobi gde je doktor radio i ordinirao, čekao kraj ove procedure, koja se, sa
naučnom rigoroznošću, redovno ponavljala i to uvek bez rezultata. Prostorija mu je bila
dobro poznata još iz onih dana kad je, iza Joahimovih leđa, ćaskao u njoj sa analitičarem. U
posvednevnim okolnostima, to je bila jedna lekarska soba za primanje, kao i svaka druga.

Ona je imala svoj pisaći sto, uz njega stolicu sa osloncima za ruke i naslonjaču za posetioce
koja je bila levo; pozadi, kraj prozora, priručna biblioteka je zauzimala obe strane zida do
sporednih vrata, a popreko postavljena stolica za ležanje, prevučena mušemom, stajala je u
desnom kraju pozadine i bila je odvojena od nameštaja oko pisaćeg stola jednim paravanom
koji se sastojao iz više delova; u jednom uglu je stajao stakleni ormar za instrumente, a u
drugom Hipokratovo poprsje; nad kaminom je visio bakrorez, rađen po Rembrantovoj slici
Čas anatolije. Pa ipak su se u rasporedu ovih stvari mogle utvrditi i neke promene, izvršene u
naročitom cilju. Okrugli sto od mahagonija, koji je, okružen stolicama, obično imao svoje
mesto u sredini, ispod električnog lustera, na crvenom ćilimu koji je pokrivao skoro čitav
pod, bio je pomaknut prema levom uglu prednjeg dela sobe, tamo gde je stajalo gipsano
poprsje. Blizu zapaljenog kamina, koji je širio neku suvu jaru, stajao je omanji, lako
zastrveni stočić, na kome je stajala lampica sa crvenim štitom. Nad tim stočićem je visila još
jedna sijalica, umotana najpre u crven, pa u crn til. Na stočiću i pored njega bilo je nekoliko
ozloglašenih predmeta: stono zvonce, upravo dva takva zvonceta različite konstrukcije, i to
jedno sa ručicom za mahanje, a drugo sa dugmetom po kome se udaralo da bi zvonilo; zatim
tanjir sa brašnom i korpa za hartiju. Otprilike jedno tuce stolica različitoga tipa okružavalo je
u polukrugu stočić, čiji je jedan kraj bio bliže nogama stolice za ležanje, dok je drugi
zauzimao prilično tačno sredinu sobe, ispod lustera. Tu, u blizini poslednjeg sedišta, nešto na
polovini puta ka sporednim vratima, našao je svoje mesto i muzički kovčežić. Onaj album sa
lakim muzičkim komadima ležao je na jednoj od stolica. Toliko u pogledu rasporeda stvari.
Crvene lampe još nisu bile zapaljene. Lampa sa tavanice je davala običnu dnevnu svetlost.
Prozor, prema kome je pisaći sto bio okrenut svojom užom stranom, bio je prekriven jednom
tamnom zavesom, ispred koje je visila jedna takozvana stora, čipkasto izbušena, krem boje.
Posle deset minuta doktor se vrati iz kabineta zajedno sa tri dame. Spoljašnjost male Eli je
bila izmenjena. Ona se nije više pojavila u svojim haljinama, nego u nekoj vrsti kostima za
seanse. Imala je na sebi neku odeću sličnu spavaćoj haljini od beloga krepa, koja je oko