Page 84 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

(John Hancock), Pol Riveri (Paul Revere), Aleksander Hemilton (Alexander Hamilton), Džon Maršal (John
Marshall), Džejms Medison i Eten Alen (Ethan Allen). Svi oni su znameniti američki patrioti učesnici
Američke revolucije.
U novije vreme, još najmanje dvanaestorica američkih predsednika bili su masoni: Endrju
Džekson, Džejms K. Polk (James K. Polk), Džejms Bjukenon (fames Buchanan), Endrju Džonson (Andrew
Jonson), Džejms Garfild, Vilijem Mek Kinli (William McKinnley), Teodor Ruzvelt, Vilijem Hauard Taft
(William Howard Taft), Voren G. Harding (Warren G. Harding), Frenklin Ruzvelt, Hari Truman i Džerald
Ford (Gerald Ford).
Pored ovog direktnog uticaja masona na Američku revoluciju, bilo je i njihovog indirektnog
uticaja. Kontinentalni kongres je 4. jula 1776. godine naimenovao Bendžamina Frenklina, Tomasa
Džefersona i Džona Adamsa da, kao „Komitet trojice”, priprema nacrt za pečat Sjedinjenih Država. Dvojica
(ako ne i treći) bili su masoni a pečat koji su kreirali, posebno njegov revers, sadrži masonsku simboliku i
masonske tajne. Prema samim masonima: „Dizajn na reversu pečata skriva 'tajni red' i 'izgubljenu reč'
drevnih slobodnih zidara. Motiv koji je upotebljen je piramida, zato što je i u drevnim vremenima, od kada
slobodni zidari potiču, kao i danas, misija bila ista: sprovesti Božju volju na Zemlji. Taj rad je nedovršen;
stoga ni piramida na pečatu nije završena. Svaki brat mora dati svoj udeo, znajuči da njegov rad nadgleda i
14
vodi Svevideće oko Božje”.
Šta god Slobodni zidari bili, oni stalno izazivaju nedoumice na svim nivoima društva, još od
njihovog osnivanja 1717. godine. Prva formalna deklaracija protiv ove organizacije pojavila se dvadeset
jednu godinu posle njenog osnivanja, odnosno 1738, kada je „Rimokatolička crkva zvanično osudila
15
slobodno zidarstvo... u obliku bule koju je izdao papa Kliment XII...”
Osude masonerije nastavljene su i posle 1738, jer su „čak osmorica papa osudili slobodne zidare
u 400 različitih prilika, od njihovog osnivanja 1717. U prvom zvaničnom reagovanju, papa Kliment XII naz-
vao je njihov pokret 'neprincipijelnim'.
Jedan od njegovih naslednika, papa Lav XXIII, optužio je masone da ciljaju na „zbacivanje
religije uopšte kao i političkog i društvenog sistema zasnovanog na hrišćanskim institucijama i da teže
uspostavljanju poretka stvari koji se zasniva na čistom naturalizmu.”
Najsvežije stanovište u odnosu na slobodne zidare došlo nam je 2. marta 1981, kada je
Rimokatolička crkva ponovo upozorila „da svi rimokatolici koji pripadaju masonskim ložama rizikuju da
16
budu ekskomunicirani.”
Prema knjizi Nova enciklopedija slobodnog zidarstva, Latinska crkva „... je došla do stava da
17
slobodno zidarstvo posmatra... kao silu koja u svetu deluje protiv Crkve.”
U svakom slučaju, „U burnim vremenima pred Američku revoluciju, tajnost masonskih loža
18
ponudila je naseljenicima - patriotima mogućnost da se sastaju i planiraju svoju strategiju.”
Jedan od događaja koji su prethodili Revoluciji, a koji je svakako bio tajno planiran, jeste i
„Bostonska čajanka” kada je grupa ljudi prerušena u Indijance pobacala sanduke pune čaja u more bostonske
luke. Identitet ovih patriota nije bio poznat javnosti sve dok sami masoni nisu pružili sledeće objašnjenje tog
događaja: „Bostonska čajanka bila je u potpunosti masonska, i nju su izveli članovi Lože 'Sent Džon' (iz
1 9
Bostona) tokom jednog vanrednog okupljanja.”
Ovaj revolucionarni akt izazvao je veoma brzu reakciju engleskog parlamenta, koji je doneo
zakone kojima se luka u Bostonu zatvara za svaku pomorsku trgovinu a engleske trupe stacioniraju u
Masačusetsu. Ovi zakoni proizveli su buru protesta u svim američkim kolonijama.
Postoji razlog da se veruje da su oni koji su izazvali ovaj događaj nameravali da podstaknu
englesku odmazdu, kako bi američke kolonije ujedinili protiv engleske vlasti. I ta strategija je delovala.
Poziv da se države ujedine pod federalnom vlašću bio je snažan, a masoni su bili ključ tog
poziva. Oni su imali članstvo širom zemlje - a mnogi od njih su bili dovoljno poznati - tako da se moglo
očekivati da kolonisti poslušaju njihovu poruku. U stvari, pedeset trojica od pedeset šestorice potpisnika
Deklaracije o nezavisnosti bili su masoni, baš kao što su činili većinu članova i u Kontinentalnom kongresu.
Bendžamin Frenklin, istaknuti mason, bio je ključ koji je otvorio vrata pojedinih evropskih
država, na čijem su čelu, isto tako, bili braća masoni. Članstvo u masoneriji mu je obezbedilo pristup drugim
masonima širom Evrope, i ti kontakti su bili korišćeni da se dobije podrška za Američku revoluciju.
Frenklin je, takode, shvatio pravi uzrok Američke revolucije. Jednom prilikom su ga u Londonu
pitali: „Kako objašnjavate napredak koji postižu američke kolonije?”
Gospodin Frenklin je odgovorio: „Veoma jednostavno. Uzrok je u tome što mi u kolonijama
izdajemo sopstveni novac. On se zove 'kolonijalni zapis' i mi ga izdajemo u pravilnoj proporciji prema tr-

84