Page 85 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

21
govini i prometu robe.”
Drugim rečima, kolonije nisu koristile svoja ovlašćenja da štampaju novac da bi izazvale inflaciju
i kao rezultat toga Amerika je postala prosperitetna zemlja.
Ova situacija je, međutim, trebalo da se promeni tokom šezdesetih godina XVIII veka, kada je
Engleska banka u Parlamentu progurala zakonski predlog po kojem ni jedna kolonija ne bi imala pravo da
izdaje sopstvene zapise (novac). Kolonije bi, po ovom Zakonu, mogle da izdaju obveznice i da ih prodaju
ovoj banci a ona bi im tada pozajmljivala novac koji bi se koristio u kolonijama. Američki novac je trebalo
da bude utemeljen na pozajmljenom dugu. Kolonije bi plaćale interes zbog privilegije da imaju novac u
posedu.
Ova akcija, čim je stupila u dejstvo, izazvala je veliku nezaposlenost, budući da je Engleska
22
banka kolonijama dozvolila da pozajme samo polovinu novca koji je prethodno bio u opticaju.
Frenklin i drugi su to shvatili, a njegove reči ostale su zapisane: „Kolonije bi veoma rado plaćale
male takse na čaj i druge robe da Engleska nije uzela njihov novac, što je izazvalo nezaposlenost i veliko
23
nezadovoljstvo.”
Rekao je i ovo: „Odbijanje kralja Džordža III da kolonijama dozvoli da vode jedan časni
kolonijalni novčani sistem, koji je običnog čoveka oslobodio zamki manipulatora novcem, bio je verovatno
najvažniji uzrok Revolucije.”
Frenklin je uvideo da je uzrok Revolucije bio otpor kolonija prema ideji pozajmljenog novca koji
dovodi do dugova i inflacije, kao i do plaćanja kamata, a ne „oporezovanja bez učešća u odlučivanju”, kao
što se najčešće veruje.
Jedna od zemalja koje je mason Bendžamin Frenklin posetio bila je i Francuska. Januara 1774.
Frenklin je pregovarao sa izvesnim masonskim vođama oko kupovine oružja za američke kolonije.
Transakcija je obavljena sa znanjem i uz podršku francuskog ministra za inostrane poslove Veržena
(Vergennes), takode brata masona.
Štaviše, francuska vlada je, ponovo uz pomoć Veržena, pozajmila američkim kolonijama sumu
od tri miliona livri.
Još jedna država se umešala, mada indirektno, u Američku revoluciju: „Dok se američka nacija
rađala u vreme revolucionarnog rata, ruska carica Katarina Velika je odbila zahtev engleskog kralja Džordža
III da pošalje 20 000 ruskih kozaka u cilju gušenja pobune u kolonijama... što je... kolonijama pomoglo da
24
prežive.
Rusija, u kojoj centralna banka nije kontrolisala političke odluke, pomogla je Sjedinjenim
Državama, odbivši da pošalje svoje trupe protiv kolonija. Na taj način je iskazala svoje prijateljstvo prema
Americi, koje će još jednom potvrditi u Građanskom ratu, o čemu ćemo govoriti u narednim poglavljima.
Zanimljivo je otkriti zašto su dvojica glavnih vođa u revolucionarnom ratu za otcepljenje od
Engleske bili masoni (Bendžamin Frenklin i Džordž Vašington). „Kada se u Americi ispoljila potreba za
državnom vojskom i državnim diplomatom, ona se obratila bratu Džordžu Vašingtonu, jedinom oficiru koji
je, pored toga što je bio slavan, zahvaljujući svojim masonskim vezama, imao i prijatelje širom kontinenta. U
ključnom momentu, kada se Amerika našla pred porazom, i kada joj je očajnički bila potrebna pomoć spolja,
ona se obratila bratu Frenklinu, jedinom Amerikancu koji je bio poznat širom sveta i koji je, zahvaljujući
25
masonstvu, svuda imao prijatelje.”
Vašington se, zauzvrat, okružio braćom masonima: „Svi štapski oficiri kojima je Vašington
26
verovao bili su masoni i svi vodeći generali u armiji bili su, takođe, masoni.”
Ovakve odluke koje je doneo Vašington dobro su se isplatile, jer je sasvim verovatno da je bio
odlučio da armiju popuni masonima iz sledećeg razloga: „Čini se veoma mogućnim da su neke engleske
vojne operacije bile namerno slabo izvedene, posebno one braće Houv (Howe) - jedan je bio admiral a drugi
general - i to zahvaljujući želji engleskih masonskih generala da se postigne mirno rešenje i da se prolije što
27
manje krvi.”
Drugačije rečeno, Vašington je u svoj glavni štab pozvao braću masone zato što je znao da su
komandni oficiri u engleskoj vojsci takođe masoni. Činjenica da je mason zakletvom obavezan da ne ubije
brata masona ukoliko zna da je njegov protivnik mason, načinila je situaciju za nemasonske generale gotovo
nemogućom. Ono nisu mogli da svoje oficire nateraju da dobro obavljaju posao tokom bitke.
Da bi javno iskazao podršku masonima, pošto je američka armija 27. decembra 1778. od
britanske vojske preuzela grad Filadelfiju, general Džordž Vašington je „sa sabljom, u punoj masonskoj
odeždi i sa znacima bratstva, marširao na čelu svečane povorke od tri stotine masona, ulicama Filadelfiie...
28
ovo je bila najveća masonska parada ikada viđena u Novom svetu.”
I pored najšire podrške masona, Vašington i narod Amerike morali su da plate troškove rata

85