Page 88 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka

Ova prilično tanka knjiga, od nekih 110 strana, sadržala je „tajne” slobodnih zidara, ili, kako je to
rekao kapetan Morgan „... znakove u ložama, stiskove ruku i masonske ambleme”. Posle manje od mesec
38
dana od izdavanja knjige, kapetan Morgan je bio „odveden... od strane slobodnih zidara” i ubijen.
Prema knjizi Roberta Reminija Revolucionarno doba Endrjua Džeksona, navodno je „Masonski
39
red pripremio njegovu otmicu a verovatno i ubistvo.”
Optužba da je Morgan ubijen zato što je, objavljivanjem knjige koja detaljno opisuje sve tajne
Reda, prekršio zahtev o tajnosti u svim masonskim poslovima, svakako u skladu sa našim saznanjima o ma-
sonskim ritualima. Kapetan Morgan detaljno je opisao procedure prilikom rituala kojim se ulazi u
masoneriju, kada se kod budućeg masona izaziva lagani bol, uz upozorenje: „Kao što je ovo tortura za tvoje
40
telo, tako može biti i za tvoj um i tvoju savest ako ikada pokušaš da nezakonito odaš tajne masonerije.”
Ovaj čin kapetana Morgana imao je velike posledice u godinama koje su dolazile, posebno na
predsedničkim izborima 1832. Tada je po drugi put izabran Endrju Džekson (prvi put je bio predsednik
1828), prvenstveno zbog toga što se suprotstavljao Drugoj banci Sjedinjenih Država. Ostalo je zapisano da je
rekao: Ja sam bio jedan od onih koji ne veruju da je nacionalna banka blagoslov za državu, već verujem da je
prokletstvo za republiku, utoliko pre što je zamišljena da oko administracije odgaji novčanu aristokratiju,
41
opasnu po slobode u zemlji.”
Izbori iz 1832. godine bili su ključni za Banku, jer je trebalo obnoviti akreditive u vremenu
vladavine novoizabranog predsednika.
Džekson je obećao Amerikancima: „Federalni Ustav se mora poštovati, moraju se očuvati prava
država, nacionalni dug mora biti otplaćen, direktni porezi i zajmovi izbegnuti, a federalna Unija sačuvana.”
(Zanimljivo je da je još tada, 1832, Džekson bio zabrinut zbog očuvanja Unije, oko čega će se, navodno, i
povesti rat mnogo godina kasnije.)
Nastavio je: „Ovo su ciljevi koje imam u vidu i koje ću, bez obzira na posledice, sprovesti u
42
delo.”
Pre ovih izbora formirana je, 1830. godine, jedna nova partija. Njeno ime je bilo „Antimasonska
partija”. Cilj ove partije bio je da se narod Amerike upozori na zlo koje masoni donose zemlji a povod
43
njenog nastajanja je bilo ubistvo kapetana Morgana.
Prema Makijevoj Enciklopediji, nova partija je bila organizovana „... da bi zaustavila masonstvo
44
koje sprovodi subverziju jedne dobre vlasti.”
Antimasoni su se okupili 11. septembra u Filadelfiji, gde su se delegati iz jedanaest država sastali
da „raskrinkaju slobodnozidarski Red i pozovu svoje zemljake da se priključe političkom krstaškom ratu za
45
spas nacije od tiranije i subverzije koju sprovode masoni...” (Jedan od delegata na toj konvenciji bio je
Vilijem Sjuard (William Seward) iz Njujorka, koji je kasnije postao državni sekretar, za vreme vladavine
Abrahama Linkolna.)
I Džon Kvinsi Adams (John Quincy Adams), predsednik u periodu od 1825-1829, bio je zabrinut
zbog masona. Objavio je seriju pisama „oštrih prema slobodnom zidarstvu, upućenih vodećim političarima,
46
koja su izlazila u raznim časopisima od 1831-1833.”
Glavna stvar na izborima 1832. godine ipak je bila obnova ovlašćenja Drugoj banci Sjedinjenih
Država. Predsednik ove organizacije Nikolas Bidl (Nicholas Biddle) „odlučio je da zamoli Kongres za
47
obnovu ovlašćenja iz 1832, četiri godine pre isteka roka.”
Strategija je bila jednostavna: „... pošto je Džekson želeo da bude ponovo izabran, možda mu je
moglo ići u korist da ne dozvoli da se o akreditivima raspravlja, već da dozvoli Banci da dobije obnovu ov-
48
lašćenja.”
Henri Klej (Henry Clay), koji će kasnije postati republikanski kandidat za predsednika i
Džeksonov rival, i njegov kolega Danijel Vebster (Daniel Webster), preuzeli su vodstvo u kampanji za
obnavljanje akreditiva u Kongresu. Nisu bili nimalo razočarani kada je zakonski predlog prošao u Senatu sa
28 glasova za i 20 protiv, i u Kongresu sa 107 za i 85 protiv. Međutim, predsednik Džekson je imao
poslednju reč, tako da je 10. jula 1832. stavio veto na ovaj predlog. Tekst toga veta je nova opomena
Amerikancima:
„Za žaljenje je to što bogati i moćni isuviše često usmeravaju delovanje vlasti zbog svojih
sebičnih ciljeva. Razlike u društvu uvek će postojati, pod svakom pravičnom vlašću. Jednakost talenta,
obrazovanja, bogatstva ne može se postići ljudskim institucijama. U punom uživanju nebeskih darova i
plodova nadmoćne industrije, ekonomije i vrline, svaki je čovek jednako podložan zakonskoj zaštiti, ali kada
zakon tim prirodnim i pravednim pogodnostima postavi veštačke razlike da bi nekome dao titule, nagrade i
posebne privilegije, da bi bogatog načinio bogatijim a moćnog još moćnijim, čestiti članovi društva -
farmeri, mehaničari, radnici - koji nemaju mogućnost da takve privilegije obezbede za sebe, imaju pravo da

88