Page 86 - Ralph Epperson - Nevidljiva ruka
P. 86

protiv  Britanije.  Godine  1775,  Kontinentalni  kongres  je  izglasao  izdvajanje  papirnog  novca  (dekretnog
            novca) kojim bi se finansirao rat. Ovaj novac nije pozajmljen ni od kakvog bankarskog establišmenta. On je
            jednostavno štampan kao način plaćanja Vladinih troškova u ratu. Stoga on u sebi nije sadržao kamatu koja
            bi trebalo da se plati grupi bankara koji bi ga stvorili ni iz čega.
                       Većina  zakonodavnih  vlasti  nezavisnih  država  je,  u  znak  dobre  volje  i  priznavanja  centralne
            vlasti, narodu Amerike uštedela bezbroj miliona dolara kamate, donevši zakone koji od građana zahtevaju da
            prihvate kontinentalni novac kao zakonsko sredstvo plaćanja.
                       Međutim,  do  kraja  1776,  „kontinental”  kako  su  ga  zvali,  vredeo  je  jedva  40  centi  kada  bi  se
            menjao za srebrni dolar. Federalne vlasti su nastavile da štampaju ove dolare, tako da je na kraju iste godine
            u opticaju bilo 241,6 miliona „kontinentala”.
                       Američki trgovci su prihvatili ove dolare po kursu od 2,5 centa za dolar, da bi samo godinu dana
            kasnije imali kurs manji od pola centi za dolar. Inflacija je uzela svoj danak u vrednosti papirnog novca. U
            poređenju sa pravim novcem u čvrstom metalu, postao je gotovo bezvredan. Najnižu cenu „kontinental” je
            dostigao pri kraju rata, kada je bilo potrebno 500 papirnih dolara za jedan srebrni dolar.
                       Sada se vidi otkud u našem jeziku fraza „ne vredi ni jedan kontinental”. Inflacija se dogodila još
            jednom, u skladu sa ekonomskim zakonom koji deluje svaki put kada količina novca u opticaju koja nije
            potkrepljena zlatom ili srebrnom podlogom počinje da raste.
                       To  je  bilo  vreme  kada  je  izašlo  na  videlo  neslaganje  vodećih  američkih  patriota  oko  ključnih
            problema u državi.
                       Spor se vodio o pitanju: Treba li američka vlada da uspostavi centralnu banku? Tomas Džeferson
            se suprotstavljao stvaranju takve banke a Aleksander Hemilton se zalagao za nju. Džeferson je svoju poziciju
            ovako obrazložio: „Ukoliko narod Amerike ikada prihvati da privatne banke kontrolišu izdavanje novca, te
            banke i korporacije koje će iz njih izrasti, putem inflacije a zatim deflacijom, lišiće ljude njihove svojine i
            jednog  dana  njihova  deca  će  se  probuditi  i  videti  da  nemaju  ništa  na  kontinentu  koji  su  njihovi  očevi
                    29
            osvojili.”
                       Hemiltonov  predlog  je  bio  da  Sjedinjene  Države  stvore  Banku  Sjedinjenih  Država,  instituciju
            koja bi pravila profit, bila u privatnim rukama i uživala poseban pristup javnim fondovima. Banka bi imala
            zakonsko ovlašćenje da novac pravi ni iz čega, i da ga, uz kamatu, pozajmljuje vladi.
                       Hemilton je smatrao da većina ljudi ne zna da koristi svoj novac. Predlagao je da je najbolje da se
            te stvari prepuste bogatima: „Ni jedno društvo koje ne ujedini kamate i kredite bogatih i države ne može da
            uspe. Sve zajednice podeljene su na manjinu i većinu. Prvu čine bogati i otmenog roda a drugu čini masa
                                                                                    30
            naroda. Narod je buntovan i promenljiv; on retko prosuđuje i odlučuje ispravno.”
                       Džeferson je odgovorio optužbom da će bankarski establišmenti, kada im se pruži prilika da po
            želji manipulišu količinom novca u opticaju, proizvesti nizove nevolja za narod. Napisao je: „Pojedinačna ti-
            ranska  dela  mogu  se  pripisati  slučajnom,  dnevnom  stavu,  ali  serija  ugnjetavanja,  započeta  u  kritičnim
            periodu  i  dosledno  nastavljena  raznim  promenama  kabineta,  isuviše  jasno  pokazuje  nameran,  sistematski
                                      31
            plan koji nas baca u ropstvo.”
                       Zavera na koju je Džeferson ciljao bila je, u stvari, plod grupe pod imenom Jakobinci” koju je
            stvorio francuski ogranak Iluminata.
                       Današnji  rečnici  jakobince  definišu  kao  „jedno  društvo  radikalnih  demokrata  u  Francuskoj,
            nastalo u revoluciji iz 1789; oni su bili zaverenici protiv postojećih vlasti.”
                       Džon  Robison  je,  u  svom  klasičnom  delu  o  Iluminatima,  pod  naslovom  Dokazi zavere,  o
            jakobincima  napisao  sledeće:  „Inteligentan  čovek  je  u  otvorenom  sistemu  jakobinaca  lako  mogao  da
                                             33
            prepozna skriveni sistem Iluminata.”
                      (Ova grupa će odigrati važnu ulogu u Građanskom ratu 1861-65, što ćemo detaljnije obrazložiti u
            sledećim poglavljima.)
                       Na  nesreću  po  Sjedinjene  Države,  predsednik  Džordž  Vašington  je,  1788.  godine  Aleksandra
            Hemiltona  imenovao  za  sekretara  finansija.  Tri  godine  kasnije,  1791,  vlada  Sjedinjenih  Država  je  dala
            ovlašćenja svojoj prvoj nacionalnoj banci, koja se zvala Prva banka Sjedinjenih Država (First Bank of the
            United States). Ta ovlašćenja su isticala 1811. godine i trebalo je da američki građani odluče da li da se ona
            obnove.
                      Džeferson se diskretno pridružio raspravi o Prvoj banci, tvrdeći da Kongres nije imao ovlašćenja
            da daje takve garancije i da je stoga ova Banka nelegalna. Svoje argumente zasnovao je na prvom članu
            (odeljak 8.) Ustava koji glasi:
                       „Kongres ima pravo da kuje novac, određuje njegovu vrednost... itd.”
                       Džeferson  je  Kongresu  osporavao  pravo  da  prenosi  svoja  ovlašćenja  na  drugu  instituciju,  a
            posebno ne na instituciju koja je u privatnim rukama i koja će ne samo da kuje novac već će i da ga štampa, a

                                                            86
   81   82   83   84   85   86   87   88   89   90   91