Page 361 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 361
PETNAESTO POGLAVLJE
Između ostalih razgovora vođenih u periodu koji opisujem,
a to je kraj 1916. godine, nekoliko puta smo dotakli pitanja re
ligije. Kad god bi mu neko postavio pitanje vezano za religiju
G. bi naglasio činjenicu da postoji nešto veoma pogrešno u osno
vama našeg uobičajenog stava prema problemima religije.
— Pre svega, uvek je govorio, religija je relativan po
jam; ona je u skladu sa nivoom čovekovog bića; religija jednog
čoveka ni u kom slučaju ne mora da odgovara drugom čoveku,
to jest, religija čoveka na jednom nivou bića nije pogodna za
čoveka na drugom nivou bića.
— Potrebno je shvatiti daje religija čoveka broj 1, jed
ne vrste; religija čoveka broj 2 druge vrste; a religija čoveka
broj 3 treće vrste. Religija čoveka broj 4, broj 5 i dalje,
je nešto što se u potpunosti razlikuje od religije čoveka broj 1,
broj 2, i broj 3.
— Zatim, treba shvatiti da je religija činjenje; za čoveka se
ne može reći da samo MISLI ili oseća religiju, on 'živi' svoju
religiju koliko god je sposoban, inače to ne bi bila religija, već
fantazija ili filozofija. Sviđalo mu se to ili ne, čovek pokazuje
svoj stav prema religiji, svojim delima i SAMO SVOJIM DE-
LIMA on i može pokazati svoj stav. Stoga, ako su njegova dela
u suprotnosti sa onima koja ta religija zahteva on ne može tvrdi
ti da pripada toj religiji. Većina ljudi koja sebe naziva Hrišćani-
ma, nema na to nikakva prava, jer oni ne samo da ne izvršavaju
zahteve te religije već i ne razmišljaju o tome da se ti zahtevi mo
raju izvršavati.