Page 364 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 364

da se sećam sebe'.  'Sećati se' — šta to znači? Čovek mora raz­
     mišljati o sećanju.  Koliko malo toga se seća!  Kako često zabo­
     ravlja svoje odluke,  ono što je video,  ono što zna!  Ceo bi mu
     život bio drugačiji kada bi se mogao setiti.  Sva zla dolaze otuda
     što se on ne seća.  'Sebe' — opet se vraća sebi.  Kog sebe želi da
     se seća? Vredi li da se seća celog sebe? Kako da izdvoji ono čega
     želi da se seti? Ideja rada!  Kako da poveže sebe sa idejom rada,
     i tako dalje, i tako dalje.
         — U  Hrišćanskom obožavanju postoje  mnoge baš ovakve
     molitve, u kojima je potrebno odražavanje svake reči. Međutim,
     one gube svaki smisao i značaj kada su ponavljane ili pevane me­
     hanički.
         — Uzmimo običnu: BOŽE SMILUJ SE NA MENE! Šta to
     znači? Čovek kumi Boga. Trebalo bi malo da razmisli, da upo-
     redi i pita sam sebe šta je Bog a šta je on. Zatim traži od Boga
     SAMILOST za sebe.  Da bi se to dogodilo, pre svega,  Bog tre­
     ba da MISLI NA NJEGA, DA GA PRIMETI. Ali, vredi li obra­
     titi uopšte pažnju na njega? Šta je u njemu vredno pažnje? I ko
     će  misliti na njega? Sam Bog.  Vidite,  sve ove i još  mnoge mi­
     sli  bi  trebalo da prolaze kroz  njegovu glavu dok  izgovara svoju
    jednostavnu molitvu. A BAŠ SU TE MISLI ONE KOJE MO­
     GU UČINITI  ZA  NJEGA ONO ŠTO TRAŽI OD BOGA,    DA
     MU UČINI. Kakve rezultate može dati molitva koja se ponavlja
     kao što bi  to papagaj  učinio:  »Bože  smiluj  se!  Bože  smiluj  se!
     Bože smiluj se!'.  Vi  sami znate da to ne može dati nikakve re­
     zultate.
         —  Uopšteno govoreći, mi veoma malo znamo o Hrišćan-
     stvu i obliku obožavanja Hrišćanstva; ništa ne znamo o istoriji i
     poreklu mnogih stvari. Na primer, crkva, hram u kome se saku­
     pljaju  vernici i  čije službe  se vrše  prema  specijalnim ritualima;
     odakle je  to uzeto?  Mnogi  ljudi  uopšte ne  razmišljaju o  tome.
     Mnogi  misle da su spoljašnji oblik obožavanja,  rituali,  pevanje
     slavopojki, i tako dalje, izmišljeni od strane crkvenih otaca. Dru­
     gi misle da su svi ti  spoljašnji oblici uzeti iz paganskih religija a
     delom iz jevrejskih. Sve je to netačno. Pitanje porekla Hrišćan-
     ske crkve, to jest, Hrišćanskog hrama, je mnogo interesantnije
     nego što mislimo.  Za početak, crkva i obožavanje u obliku koji
     je imala u prvim vekovima Hrišćanstva nije  mogla biti  pozajm-
   359   360   361   362   363   364   365   366   367   368   369