Page 359 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim
P. 359

koji dele umetnost od nauke? Ako bi se oduzela ta neodređenost
     ako izuzmete činjenicu da sam umetnik ne zna šta će postići na
     kraju ili kakav će utisak njegovo delo proizvesti na ljude, bila bi
     to 'knjiga' a ne umetnost. —
         —  Nemam  pojma  o  čemu  govorite,  rekao  je G. —  Mi
     očigledno  imamo  različite  standarde:  moje  merilo  vrednosti
     umetnosti je prema njenoj SVESNOSTI a vi je merite prema nje­
     noj  NESVESNOSTI.  Mi ne  možemo  razumeti jedan  drugog.
     Rad objektivne umetnosti bi trebalo da bude 'knjiga', kako vi to
     kažete; jedina je  razlika  ta,  da  umetnik prenosi  svoje  ideje,  ne
     direktno,  preko  reči  ili  znakova  ili  hieroglifa,  već  preko
     određenih  osećanja  koja  on  odstiče  svesno  i  pravim  načinom,
     znajući šta radi i zbog čega radi. —
         —  Legende, — rekao je neko od prisutnih, — su očuvale
     statue bogova iz starih grčkih hramova,  na primer statuu Zevsa
     u Olimpiji, koja na svakoga proizvodi određen i uvek isti utisak.
         — Sasvim tačno, — rekao je G., — čak i ta činjenica da tak­
     ve priče postoje,  pokazuje da ljudi shvataju razliku između pra­
     ve umetnosti i one druge i da ta  razlika upravo leži u  tome da
     jedna ima određenu moć a druga slučajnu. — Skoro svi prisutni
     su počeli da postavljaju pitanja G. : »Možete li navesti još neka
     dela objektivne umetnosti?, Postoji li nešto u modernoj umet­
     nosti što se može nazvati objektivna umetnost?,  Kada je stvo­
     reno poslednje delo objektivne umetnosti?«.
         — Pre nego što budemo govorili o ovome potrebno je shva­
     titi principe, rekao je G.
         — Ako shvatite principe bićete u stanju sami da odgovori­
     te na ta pitanja.  Međutim, ako ih ne razumete, ništa od onoga
     što bi vam ja rekao, ne bi vam objasnilo. Baš se na ovo mislilo
     kada  je  rečeno  —  oni  će  gledati  svojim  očima  i  neće  videti,
     slušače svojim ušima i neće razumeti.
         — Ja ću vam citirati samo jedan primer — muziku. Objek­
     tivna muzika se sva zasniva na  'unutrašnjm oktavama'. I ona ne
     samo da postiže konačne psihološke rezultate već i određene fi­
     zičke rezultate. Može postojati muzika koja bi smrzla vodu. Po­
     stoji  muzika koja bi  ubila čoveka  na mestu.  Biblijska legenda o
     rušenju Jerihonskog zida pomoću muzike je legenda o objektiv­
     noj  muzici.  Obična muzika, bilo koje vrste, neće rušiti zidove,
   354   355   356   357   358   359   360   361   362   363   364