Page 358 - Pyotr Ouspenskii - U potrazi za čudesnim

toga što ga vi, kada naiđete na objektivno umetničko delo, sta­
vljate na isti nivo sa subjektivnim umetničkim delom.
— Pokušaću da pojasnim svoju ideju. Vi kažete — umetnik
stvara. Ja to kažem samo u odnosu na objektivnu umetnost. U
odnosu na subjektivnu umetnost ja kažem da je ona 'stvorena'.
Vi tu ne pravite razliku, ali tu leži sva različitost, dalje, vi sub­
jektivnoj umetnosti pripisujete raznorazne moći, to jest, vi
očekujete da ona proizvede istu reakciju kod svih ljudi. Na pri­
mer, vi mislite da pogrebna povorka treba u svima da izazove
tužne misli a da će veseo ples u svima izazvati srećne misli. U
stvarnosti to uopšte nije slučaj. Sve zavisi od asocijacija. Ako
jednog dana kada mi se dogodila velika nevolja čujem neke
živahne tonove, u početku će oni izazvati u meni tužne i nepri­
jatne misli i uvek će nadalje u mom životu izazivati isti osećaj.
Ako se u nekom danu kada sam izuzetno srećan, dogodi da čujem
neke tužne note, one će uvek u meni evocirati srećne misli. Ta­
ko vam je to u svemu.
— Razlika između objektivne i subjektivne umetnosti je ta
da u objektivnoj umetnosti umetnik zbilja 'stvara', to jest, on i
pravi ono što je nameravao, on umeće u taj rad sve ideje i oseća-
nja koje je nameravao da prenese. Moć takvog rada na ljude je
apsolutno određena; oni će, naravno u zavisnosti od sopstvenog
nivoa, svi primiti iste ideje i ista osećanja koja je umetnik želeo
da im prenese. Tu nema ničeg slučajnog, bilo u stvaranju bilo u
utiscima te objektivne umetnosti.
— U subjektivnoj umetnosti, sve je slučajno. Umetnik, kao
što već rekoh, ne stvara; u njemu 'se stvara'. To znači da je on
u vlasti ideja, misli i raspoloženja koja ni sam ne razume i koje
ne može da kontroliše ni na koji način. One vladaju njime i
izražavaju same sebe na ovaj ili onaj način. I kada su slučajno
dobile ovaj ili onaj oblik, on sasvim slučajno proizvodi na čove-
ka ovakav ili onakav utisak, sve u zavisnosti od njegovog raspo­
loženja, ukusa, navika i prirode hipnoze pod kojom živi, i tako
dalje. Nema ničeg nepromenljivog; tu ništa nije određeno. U ob­
jektivnoj umetnosti ne postoji ništa nepromenljivo. —
— Zar ne bi umetnost nestala ako bi bila na taj način
određena? — upitao je neko od nas. — I zar neka neodređenost,
neko nerazumevanje, neka maglovitost, nisu upravo elementi