Page 35 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Једног дана док сам лутао по планини потражио сам склониште од олује која је
наилазила. Небо је било прекривено тамним облацима, али киша никако да падне,
док изненада није севнула муња, а неколико тренутака касније настао потоп. Овај
призор ме је подстакао на размишљање. Било је очигледно да су ове две појаве тесно
повезане као узрок и последица. После мало размишљања, закључио сам да је
електрична енергија која је изазвала толико проливање воде, била незнатна, док је
муња одиграла улогу неке врсте осетљивог окидача. То је била дивна могућност за
подвиг. Кад бисмо могли да произведемо електричне ефекте потребног квалитета,
читава планета и услови живота на њој могли би да се промене. Сунце подиже воду из
Океана, а ветрови је носе до далеких крајева где остаје у стању изузетно деликатне
равнотеже. Да је у нашој моћи да је пореметимо кад год и где год пожелимо, ову
снажну бујицу, неопходну за живот могли бисмо да контролишемо својом вољом.
Могли бисмо да наводњавамо пустиње, да стварамо језера и реке и да добијамо
покретачку снагу воде у неограниченим количинама. Ово би био најделотворнији
начин да се Сунце искористи за потребе човека. Остварење овога зависи од наше
могућности да развијемо електричне силе исте као и у природи. Такав подухват се
чинио безнадежним, али ја сам се одлучио да покушам и одмах по повратку у
Сједињене Државе у лето 1892. године отпочео сам рад који се чинио још
привлачнијим, пошто су уређаји истог типа били потребни за успешан бежични
пренос енергије.

Прве задовољавајуће резултате добио сам у пролеће наредне године када сам
помоћу свог калема остварио напон од око милион волти. То није било много у
поређењу са данашњим могућностима али се тада сматрало подвигом. Стално сам
напредовао у овом послу, све док 1895. године ватра није уништила моју лабораторију,
што може да се закључи из чланка Мартина (Т. С. Martin), објављеног у априлском
броју часописа ”Century Magazine”. Ова велика невоља уназадила ме је у многочему и
готово целе те године морао сам да се посветим планирању и реконструкцији. Ипак
сам се вратио задатку чим су околности то допустиле. Мада сам знао да би се већа
електромоторна сила постигла апаратом већих димензија, интуитивно сам осећао да
се то може постићи одговарајућим пројектовањем релативно малог и компактног
трансформатора. Док сам вршио испитивања са секундаром у облику равне спирале,
као што је приказано у мојим патентима, изненадило ме је одсуство стримера и недуго
потом открио сам да је то због облика и међусобног положаја намотаја спирале.
Користећи се овим запажањем, одлучио сам да употребим високонапонске
проводнике са калемом великог пречника а довољно раздвојеним да би расподељена
капацитивност била мала, чиме се у исти мах спречава велика концентрација набоја у
било којој тачки. Применом овог принципа успео сам да остварим напоне од четири
милиона волти, а то је било близу горње границе коју сам могао да остварим у својој
новој лабораторији у улици Хјустон, где сам остварио варнице дужине 16 стопа.
Фотографија овог предајника појавила се у часопису ”Elektrical Review” новембра 1898.
године. Да бих могао даље да напредујем у овом правцу, морао сам да изађем из
лабораторије и пошто сам окончао припреме за подизање станице за бежично
емитовање, отпутовао сам у пролеће 1899. године у Колорадо, где сам се задржао дуже
од годину дана. Ту сам постигао друга побољшања и усавршавања што ми је
омогућило добијање струја било ког напона. Они које то занима могу наћи неке
податке о експериментима које сам тамо изводио у мом чланку Проблем повећања

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 32