Page 34 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

опозиција. Тек пре неки дан сам се обесхрабрио када сам срео пријатеља, бившег
асистента Чарлса Ф. Скота (Charles F. Scott), сада професора електротехнике на Јелу.
Нисам га дуго видео и радовао сам се да са њим мало поразговарам у својој
канцеларији. Наш разговор је нормално скренуо на моју турбину, а ја сам постао
прилично ватрен. “Скот“, узвикнуо сам понесен сликом славне будућности, “моја
турбина ће отерати у старо гвожђе све топлотне машине на свету.” Скот је нежно
погладио своју браду и замишљеног погледа, као да нешто у глави рачуна “ биће то
велика гомила старог гвожђа“, рекао je и изашао без речи.

Овај и други моји изуми, међутим, нису били ништа више до кораци напред у
одређеним правцима. Развијајући их ја сам једноставно следио урођени инстинкт да
усавршавам постојеће направе, без неког размишљања о нашим много пречим
потребама. “Високонапонски предајник“ је производ вишегодишњег рада, чији је
главни циљ било решење проблема, који су неупоредиво важнији за човечанство од
пуког развоја индустрије.

Новембра 1890. године, уколико ме сећање не вара, извео сам у лабораторији
експеримент који је био један од најређих и најспектакуларнијих експеримената икада
забележених у аналима науке. Истражујући понашање високофреквентних струја, био
сам задовољан сазнањем да се електрично поље довољне јачине може произвести у
соби тако да пали вакуумску цев без електрода. Сходно томе је направљен
трансформатор да би проверио теорију и први тест је дао изванредне резултате. Тешко
је оценити шта су те чудне појаве значиле у оно време. Жудимо за новим сензацијама,
али убрзо постајемо равнодушни према њима. Оно што је јуче било чудо, данас је
обичан догађај. Када су моје цеви биле први пут јавно изложене, посматране су са
чуђењем које је немогуће описати. Из свих крајева света примио сам хитне позиве,
многобројне почасти и остале ласкаве понуде, које сам одбио.

Када су 1892. године позиви постали неиздрживи, отпутовао сам у Лондон где
сам у Институту за електроинжењере одржао предавање. Намеравао сам да због једне
сличне обавезе одмах продужим у Париз, међутим сер Џејмс Дивар (James Dewar)
захтевао је од мене да се појавим и пред члановима Краљевског института. Био сам
одлучан човек, али сам лако попустио пред јаким аргументима овог великог
Шкотланђанина. Гурнуо ме је у столицу и налио ми пола чаше дивне браон течности
која се пресијавала у свим другим бојама и имала укус нектара. “ Сада”, рече он, “Ви
седите у Фарадејовој (Faraday) столици и уживате у вискију који је он обично пио.“ И
на једној и на другој ствари могло ми се завидети. Следеће вечери изводио сам свој
експеримент пред члановима Краљевског института, после чега се лорд Рејли (Lord
Rayleigh) обратио присутнима и његове љубазне речи су биле први подстрек за све
моје подухвате. Побегао сам из Лондона, а касније и из Париза да бих избегао
благонаклоности којима су ме људи обасипали и отпутовао сам кући, где сам прошао
кроз многа болна искуства и болест. Пошто сам се опоравио, почео сам да кујем
планове за наставак рада у Америци. До тада нисам ни схватао да имам посебан
изумитељски дар, али лорд Рејли кога сам увек сматрао идеалним научником је то
рекао, и ако је то заиста било тачно, осетио сам да треба да се усредсредим на неку
велику идеју.

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 31