Page 36 - Nikola Tesla - Moji izumi
P. 36

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ





             људске енергије објављеном 1900. године у јунском броју часописа ”Century Magazine”,
             на који сам се већ раније позивао.


                    Уредник часописа ”Elektrical Experimenter” ме је замолио да будем сасвим јасан
             у објашњавању, тако да и моји млади пријатељи међу читаоцима часописа могу јасно
             да схвате и конструкцију и рад  ”високонапонског предајника”, као и његову намену.
             Према томе, као прво, то је резонатни трансформатор са секундаром чији је сваки
             део под високим напоном, има велику површину и намотаје распоређене у простору
             дуж   идеалне   цилиндричне   површине   великог   полупречника   кривине,   и   на
             одговарајућем међусобном растојању што обезбеђује свуда малу површинску густину
             струје, тако да не долази до пробоја чак и када је проводник без изолације. Он може да
             ради на било којој фреквенцији од неколико до много хиљада циклуса у секунди и
             може се користити за генерисање јаких струја и умерених напона. Максимални напон
             зависи   првенствено   од   кривине   површина   на   којима   су   распоређена   електрична
             оптерећења и димензије ових површина.


                    Ослањајући се на своје претходно искуство сматрам да је савршено могућно
             произвести чак и сто милиона волти. С друге стране, у антени се могу добити струје од
             више хиљада ампера. За остваривање таквог циља потребан је уређај доиста скромних
             димензија. Теоријски, довољно је имати калем од 90 стопа у пречнику да би се развила
             електромоторна сила те величине, док за производњу антенских струја између 2000 и
             4000 ампера на уобичајеним фреквенцијама уређај не треба да буде већи од 30 стопа у
             пречнику.


                    Прецизније речено, енергија радијације у виду Херцових (Gustav Hertz) таласа у
             том бежичном предајнику представља сасвим занемарљиву компоненту у односу на
             укупну   енергију,   због   чега   је   фактор   пригушења   врло   мали   и   велика   количина
             електрицитета се акумулира у издигнутом капацитивном терминалу.

                    Такво   коло   може   се   побуђивати   импулсима   било   које   врсте,   чак   и   ниске
             фреквенције, и оно ће производити синусоидалне непригушене осцилације слично
             као и алтернатори.

                    У најширем смислу речи, то је резонантни трансформатор, који је осим тога што
             располаже поменутим својствима, тачно одмерен како би се прилагодио Земљиној
             кугли и њеним константама и специфичностима. Захваљујући таквом обликовању, он
             врши бежични пренос енергије изванредно ефикасно и делотворно. Уз то растојање
             нема   значаја   јер   се  интензитет   пренетог   импулса   не   смањује.   Чак   је   могуће
             повећање деловања са удаљењем од емисионе станице, што је у складу са егзактним
             математичким законом.


                    Овај изум је био један од многих изума обухваћених мојим “Светским системом“
             бежичног   преноса   који   сам,   по   повратку   у   Њујорк   1900.   године   почео   да
             комерцијализујем. Непосредна сврха овог мог подухвата јасно је у кратким цртама
             дата у техничком опису тога времена из кога наводим следеће:








             МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА                                                                     33
   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40   41