Page 17 - Nikola Tesla - Moji izumi

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

уследили били су неописиви. Практично сам био прогнан док се нешто друго није
десило, што ме је искупило у очима јавности.

Један предузимљив, млад трговац основао је ватрогасну бригаду. Купљена су
нова ватрогасна кола, набављене униформе и увежбани људи за рад и за параду. На
колима је у ствари била пумпа на којој је радило шеснаесторо људи и била је дивно
офарбана црвеном и црном бојом. Једног поподнева организована је јавна проба и
машина је транспортована до реке. Целокупно становништво је дошло да присуствује
великом спектаклу. По завршетку свих говора и церемонија издата је команда да се
пумпа вода, али из цеви није потекла ни кап. Професори и стручњаци су узалуд
покушавали да пронађу у чему је проблем. Неуспех је био потпун када сам ја ступио на
сцену. Моје знање о механизму није било никакво, а готово исто толико мало знао сам
о ваздушном притиску али инстинктивно сам се сетио усисне цеви у води и схватио да
је она запушена. Када сам угазио у реку и ослободио цев, вода је појурила из ње и
поквасила многа недељна одела. Ни Архимед (Archimedes) који је трчао го кроз
Сиракузу и из свег гласа викао “ Еурека”, није оставио већи утисак од мене. Носили су
ме на раменима и био сам јунак дана. По досељењу у град започео сам
четворогодишње школовање у такозваној припремној основној школи, где сам се
спремао за вишу школу или Реалну гимназију. У том раздобљу настављали су се моји
дечачки напори и подвизи као и невоље. Између осталог, прочуо сам се као
јединствени шампион у хватању врана у нашем крају. Начин на који сам их хватао био
је врло једноставан. Отишао бих у шуму, сакрио се у жбуње и подражавао вранин зов.
Обично бих добијао по неколико одзива и убрзо би нека врана долепршала до мене у
шибље. После тога једино је требало да бацим комадић картона да бих привукао њену
пажњу, скочим на ноге и шчепам је пре него што она успе да се ишчупа из грмља. На
тај начин бих ухватио онолико врана колико сам желео. Али једном приликом
догодило се нешто што ме је натерало да их почнем поштовати. Ухватио сам диван пар
врана и пошао сам кући са пријатељем. На излазу из шуме сјатило се хиљаду врана,
дижући ужасну грају. Кроз неколико минута птице стадоше да нас гоне и убрзо нас
опколише. Забава је трајала док изненада нисам добио ударац у потиљак од кога сам
пао. А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан
када сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину.

У школској учионици је било неколико механичких модела, који су ме
интересовали и усмерили моју пажњу на водене турбине. Многе од њих сам
конструисао и уживао у њиховом раду. Како је необичан био мој живот може се видети
из овог случајног догађаја.

Мој ујак није марио за ову врсту разоноде и више пута ме је прекоревао. Био сам
очаран описом Нијагариних водопада који сам пажљиво прочитао - а у машти сам
замислио велики точак који покрећу ови слапови. Рекао сам ујаку да ћу отићи у
Америку и тамо остварити свој пројекат. Тридесет година касније, видео сам како се
моје идеје остварују на Нијагари и дивио се недокучивој тајни ума.

Направио сам разноразне направе и мајсторије а међу њима су били најбољи
лукови за стреле. Када бих одапео своју стрелу она би нестајала из видокруга и са мале
раздаљине би пробила дебелу даску од једног инча. Пошто сам стално затезао лукове,

МОЈИ ИЗУМИ - НИКОЛА ТЕСЛА 14