Page 9 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 9

Adamu Mihnjiku su se veoma svidela Deca komunizma i štampao ih
               je u Varšavi u prestižnoj ediciji „Kultura“, zajedno sa Zarobljenim umom
               nobelovca        Česlava      Miloša       posle     pobede       „solidarnosti       nad

               komunističkom diktaturom“! A najugledniji svetski listovi prepoznali su
               u knjizi novi način mišljenja u Beogradu.
                     Ali zarobljeni um je jedino ovde pobedio posle pada Berlinskog
               zida, koji je srpska politička elita prespavala ili doživela kao smak svog
               sveta. I kada je petokraka skinuta sa Kremlja, u Srbiji su se u nju kleli čak
               i dok su stavljali kokarde i evropske zvezdice, nadajući se da će kad-tad

               vratiti pravu.
                     Čak i najtragičniju i najpotresniju priču može da napiše isključivo
               dobar pisac. Zato sam često svog velikog učitelja Vladimira Dedijera
               zadirkivao da je lično izmislio Tita i partizane, a opštu bežaniju po
               šumama i gorama pretočio u sedam neprijateljskih ofanziva. Osmu je

                                                                                    ć
                                          ć
               napisao    Branko Ć opi ,     zajedno    sa  Nikoletinom      Bursa em,     koji,  kao  ni
               Tito, nije ni postojao. Istorijsko Titovo NE Staljinu stvarno je Dedijerova
               literarna kreacija, baš kao i Titova američka biografija, dok su prvi
               Ðilasov demokratski govor u Ujedinjenim nacijama tajno pisali politički
               osuđenici u Sremskoj Mitrovici – bivši kraljevski ministri i diplomate.
               Kao   prete a   danas    vrlo  popularne    profesije,   Dedijer   kao  Titov   PR  samo
                            č
               nije  uspeo    da  ga   ubedi   da  ne   nosi  šljašte e   maršalske     uniforme    i  da
                                                                      ć
               naokolo šeta okićen ordenjem kao paun, jer Amerikance takav veoma
               podseća na Geringa.
                     Tako    se  pišu  ozbiljne   pri e   kojima    ceo  svet   veruje.   Zato   je  sada
                                                      č
               tragikomično očekivati da, posle crne legende, novu srpsku evropsku
               priču piše neko od ovih bivših komunističkih politkomesara, sada

               boraca za ljudska prava i evropske standarde.
                     Paradoksalno je da je ista osoba koja je 1948. godine određivala ko
                                                   đ
               može     a  ko  ne   može    da   u e   na   Crveni    univerzitet    „Karl   Marks“     u
               Beogradu na kraju dobila diskreciono pravo da deli propusnice ko od
               naših ljudi može da bude protagonista, glavni ili epizodni, i u priči sa
               zapadne strane.




















                                                            9
   4   5   6   7   8   9   10   11   12   13   14