Page 8 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Kao što su moja „deca komunizma“ i njihovi potomci početkom
devedesetih otišli u četnike, ustaše, balije i baliste, tako su i posle
najnovijeg balkanskog rata postali najveći zagovornici evroatlantskih

integracija, demokratije, uspostavljanja ljudskih prava, istine i
pomirenja. Ni tu za nezvane padobrance i slobodne i neodgovorne
mislioce nije bilo mesta, pošto su sva unapred bila popunjena
nekadašnjim izvršnim sekretarima komunističkih CK, članovima
kojekakvih ideoloških komisija, urednicima Komunista ili bar decom
komunističkih budžovana.

Čak ni veliki kriminalac nisi mogao da postaneš ako ti otac nije bio
pukovnik Udbe ili KOS-a.
Mi Amerikanci smo velika sila i postali zahvaljujući svom
pragmatizmu. Računamo da ako su oni dobro slušali komuniste, slušaće
i nas, utešio me je važan čovek iz američke ambasade u Beogradu, pošto

su me posle knjige Deca komunizma pozvali na turneju po najprestižnijim
američkim Univerzitetima od Stenforda do Harvarda: „Vi ste
beznadežan slučaj, niste za ozbiljnu saradnju! Isuviše ste svojeglavi i na
svoju ruku. A ko je protiv svake vlasti, taj odista nije za više od
sažaljenja!“
Bio sam ponosan na tu presudu, iako mi nije bilo baš najjasnije kako

je sve ostalo u porodici. Očevi su bili ovlašćeni instruktori
komunističkog Kremlja, a sinovi – zapadne demokratije. Dve generacije
na pravoj strani protiv narodnih neprijatelja. Možda me je Milovan Ðilas
dobronamerno upozorio da sam nepromišljeno podlegao neprijateljskoj i
reakcionarnoj propagandi, najiskrenije verujući da se u njoj nalazi istina
o našoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

„Deca komunizma“ su napravila takvu strahotu od života u
samoproglašenoj demokratskoj zemlji da nije ni čudo što se posle svega
sa nostalgijom sećamo Titove Jugoslavije kao vrhunca blagostanja i
ljudske civilizacije. A možda im je to upravo i bio cilj, ukoliko ja nisam
neizlečivo oboleo od teorije zavere. Ko mi je kriv što sam protraćio život
naivno sanjajući Srbiju na Zapadu, mada ni u mojim najkošmarnijim

snovima ona nije izgledala ovako osakaćena, ponižena, osiromašena i
osramoćena.
A moja knjiga Deca komunizma postala je kultni jugoslovenski
bestseler, pre mnogo decenija (1987), kada smo zaista verovali da je
moguće nešto drugo, osim da se „deca komunizma“ presvuku u nove

uniforme i opet nas potamane i opljačkaju kao onomad njihovi očevi
č
1945. godine. A za istinu i pravdu neka se i dalje bore isklju ivo oni
kojima više nije ni do života.

8