Page 324 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Boku, zamenik načelnika Vrhovnog štaba, načelnik Glavnog štaba za
ć
č
Hrvatsku i pomo nik na elnika Generalštaba JA. Posle rata bio je i
pomoćnik ministra narodne odbrane.
Poslednjih dvadeset godina života proveo je povučeno na Svetom
Stefanu. Umro je 1983. godine.
Razgovarali smo nekoliko meseci ranije.
„Živimo u vremenu kad se istorijska istina često zamenjuje
prolaznim istorijskim konstrukcijama u službi dnevne političke
propagande?“, pitao sam ga pošto se njegova knjiga o Aprilskom ratu

našla u knjižarama.
„Današnje doba uopšte karakteriše brutalno nasilje i potpuna
ravnodušnost prema tom nasilju. Duhovni teror je stalno i naizmenično
prisutan, tako da je čovek u permanentnom strahu i nikad ne zna šta ga
čeka. Državna organizacija, kad god joj to zatreba, zloupotrebljava i

zauzdava nauku kao svoj poslušni instrument. Vladajuća politika je,
razumljivo, težila da posebno istorijsku nauku koristi za svoje praktične
ciljeve. Vladajuća politička elita rado bi da istoriju pišu iza leđa svog
naroda, ostavljajući u tami prošlosti i zaborava sve ono što im trenutno
iz različitih razloga ne odgovara. Raznovrsni anonimni autoriteti
đ
đ
perfidno se služe odre enim represivnim merama i tako iznu uju da
većina istoričara podešava prošlost prema sadašnjosti. Piše se najčešće
bezvredna propagandna istorija, koju svaka iole slobodna kritička misao
s pravom ne priznaje.“
„Da li je istina uvek jedna, ili je potpuno ljudski da svako ima svoju
istinu, kako bi sebe, određenu grupaciju ili interes učinio dominantnijim,
presudnijim i herojskijim, nego što je, u stvari, bio?“

č
ć
„Re č ’istina’ je mnogozna na i teško je na i definiciju koja je u
potpunosti sagledava. Prihvatam tumačenje istine kao misaonog
subjektivnog odraza određene objektivne stvarnosti. Istina je uvek jedna,
uvek konkretna i ne postoji nikakva apsolutna istina. Istorijske činjenice
koje otkrivamo i kojima, rekonstrukcijom, objašnjavamo izvestan
istorijski događaj ili period, jesu istorijske istine. U mozaiku životnih i

društvenih zbivanja, one čine istoriju. O konkretnom događaju ne mogu
postojati dve istine ili više varijanti istina.“
„Više decenija vašeg neposrednog rada u istorijskoj nauci prožeto je
upravo tim osetljivim dilemama?“
„To je tačno. Jasno je da je naša istorijska nauka i kultura, uopšte, u

velikoj duhovnoj krizi. U piramidnoj strukturi društva, u kome dominira
nadređenost i podređenost nekome ili nečemu, drukčije i ne može biti.
Pred onima koji poseduju vlast, moć, silu, istoričari, obuzeti strahom,

324