Page 319 - Milomir Marić - Deca Komunizma

godinu dana od majke. Rekao joj je to tek krajem 1942. godine, kada joj
se kćerka, posle brojnih intervencija preko Crvenog krsta, najzad uspela
javiti preko Vatikana i Lisabona. Tim kanalom razmenili su nekoliko

pisama. Kad su u Vrhovni štab stigle prve britanske vojne misije, Olgina
veza s roditeljima bila je stalna.
Odmah posle rata, ona je u Parizu bila na nekom kongresu žena i u
povratku je na mesec dana svratila kod porodice u Lozanu. Otac je želeo
i pokušavao da se vrati u zemlju. Međutim, suđeno mu je na Dražinom
procesu, zajedno sa grupom predratnih srpskih političara koje je iz

određenih razloga trebalo diskreditovati. Umro je 1949. godine u
inostranstvu. U partizanskom rukovodstvu postojala su različita
ć
mišljenja o stepenu njegove krivice, a kao najve i greh uzeto mu je
učešće u delegaciji koja je, dvadesetih godina, sklopila Rapalski ugovor
č
sa Italijom. Kao da je on li no, nezavisno od volje velikih sila, Italijane
častio Istrom i dalmatinskim ostrvljem. Pored toga, na Radio Londonu je
1941. održao govor protiv bratoubilačkog rata i „bespotrebnog
izazivanja nemačkih represalija“, dok je na snazi bila odluka „sto za
jednog“. Nikad nije razjašnjena stalna veza koju je Momčilo Ninčić
održavao sa jednim službenikom sovjetske ambasade u Londonu. Šef
prve sovjetske vojne misije pri Vrhovnom štabu general Kornjejev često

je njegovoj kćerki zagonetno govorio da je njen otac „harošij čelovjek“ i
da oni njega dobro znaju. Ðuro Ninčić je 1944. uspeo da se priključi
NOB-u i posle rata je bio istaknuti diplomata nove Jugoslavije.
U me uvremenu, Olga je s Avdom išla u Mostar, kad je
đ
organizovao ustanak u Hercegovini. Skrivajući se u kući njegovih
roditelja, rođaka i prijatelja, upoznala je unutrašnji život muslimanske

porodice. Prelepa dvorišta puna cveća, stabala smokava i kajsija sa
česmom. Kuće sa kupatilima i drvenim terasama. Ali stalna okolna
neizvesnost i strah oduzimali su tom ambijentu svaki znak spokoja.
Posle su bili u Sarajevu, a u martu 1942. Olga je otišla u Mostar da se
porodi. U dnu dečjih kolica, odmah je počela da raznosi partijske
materijale.

Uhapšena je i prebačena u Sarajevo. Iz Gestapoa je uspela da
pobegne u partizane.
Obilazila je partizanske bolnice, kao prevodilac, sa doktorom
Makenzijem, iz britanske vojne misije. U Jajcu ga je primio Tito i ručali
ć
su u hladu velikog drve a, u parku pored vodopada. Pre toga ona se
izljubila sa Titovom sekretaricom Zdenkom (Davorjanka Paunović), s
kojom se znala sa studija. Makenzi je bio zaprepašćen Titovim
poznavanjem engleske istorije i bilo mu je veoma neprijatno što č ak i u

319