Page 321 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 321

džordžijanske gospodske kuće, bio je prijatno namešten i sa
               izvanrednom zbirkom knjiga i slika. One nisu pretrpele nikakvu štetu od
               Nemaca      i  Tito  ih  je  ostavio  onako   kako    ih  je  zatekao.  On    je  savesno

               objašnjavao da je svojina princa Pavla konfiskovana zbog izdajničkog
               držanja. Imovina kralja Petra, s druge strane, bila je netaknuta. Kad sam
                                                        ć
               ga   prvi  put   posetio   u  novoj   ku i,  Tito  se  tek  bio  uselio,   tako  da   smo
               zajednički razgledali palatu. Bukvalno od tavana do podruma. Gore smo
               zatekli Olgu (Humo), koja je privremeno imala složene dužnosti
               domaćice i lične sekretarice, zauzetu skidanjem kraljevskih oznaka s

               posteljine. Kao što nam je rekla, ne bi imalo smisla dopustiti čoveku
               maršalovih političkih ubeđenja da spava u posteljini s krunom.“
                     „Maklejn je često mnogo žrtvovao za račun pikantne priče!“, kaže
               na to Olga Humo.
                                                                                              ć
                                     đ
                     Posle   oslobo enja      Mostara,    otišla   je  da  se  sretne   sa  k erkom      i
               mužem.      Više   od   jedne    decenije    živeli  su   u  Sarajevu.    Avdo     je  bio
               ministar, potpredsednik i predsednik u republičkoj vladi i organizacioni
               sekretar Partije. Olga je radila kao gimnazijski profesor i asistent na
               novoosnovanom Filozofskom fakultetu. Po dolasku u Beograd, on je bio
               ministar      finansija    u    Saveznoj      vladi,    narodni     poslanik      i   član
               Predsedništva CK SKJ. Ona je izabrana za profesora na Filološkom

               fakultetu.
                     Rehabilitacija Osmana Karabegovića, 1984. godine, i sahrana Avda
               Huma s „najvišim državnim počastima“ trebalo bi da znači idiličan
               završetak deset godina starog sukoba između republičkog rukovodstva i
               dvojice predstavnika BiH u saveznim organima, odnosno malo burniju
               smenu     generacija   u  rukovodstvu.      I  pored č ak   pet  plenuma     CK   SKBiH

               koji su isključivo bili posvećeni tom slučaju, još nije jasno kako su
               prilično     različiti   stavovi     Osmana       Karabegovića        i  Avda      Hume
               izjednačeni, a njih dvojica, zajedno sa Hajrom Kapetanovićem i Čedom
               Kaporom, proglašeni za organizovanu frakcijsku grupu, koja je htela da
               sudi novom republičkom rukovodstvu zbog „uvođenja čvrste ruke“.
               Avdo      Humo       je,  pored     svega,    bio    optužen     da    traži   uvo enje
                                                                                                   đ
               višepartijskog sistema i da se u Mostaru druži sa raznim sumnjivim
               svetom.     Zbog    toga  je  u  rodnom      gradu    bio  „nepoželjan“,     dok    se  ne
               izvini!?
                     Naknadna administrativna odluka možda traži zaboravljanje svih
               tih optužbi, ali ništa ne govori o tadašnjim stavovima Avda Huma kako

               je, toliko željena, decentralizacija političkog sistema došla samo do
               republika, koje su se zatvorile i ojačale svoj lokalni etatizam. Ili, šta je
               dovelo do prevlasti izvršne vlasti u odnosu na samoupravno izabrane


                                                          321
   316   317   318   319   320   321   322   323   324   325   326