Page 318 - Milomir Marić - Deca Komunizma

đ
odmah prona eni, a Ðuro Pucar je otišao da dovede drugove. Brza
kapitulacija bacila je u vodu tu kombinaciju.
Humo govori i o ustanku u Hercegovini juna 1941. godine, koji je

spontano izbio pre nego što je KPJ doneo odluku o tome. Slučajevi
oružanog otpora u nekim delovima Bosne i Hercegovine zainteresovali
su i Centralni komitet, pa je on zatražio od pokrajinskog partijskog
rukovodstva da ga detaljnije obavesti o borbama o kojima su pisale i
ustaške novine. Prema Humovim rečima, partijske organizacije na
terenu nisu imale nikakve veze sa ustanicima, mada su se komunisti

među prvima priključili narodu. Ali ni oni nisu smatrali za potrebno da
informišu o tome Oblasni komitet, niti je on imao bilo kakav stav prema
ustanku.
Interesantan je bio i odnos Italijana i ustaša u Hercegovini. Avdo
đ
Humo piše o njihovim me usobnim oružanim č arkama, od onih
bezazlenih oko devojaka na igrankama do onih većih, oko pitanja
lokalne nadležnosti. U našoj istoriografiji postoje tek stidljive naznake da
đ
se pripremalo oslobo enje Sarajeva u prvoj ratnoj godini. Jedan od
inicijatora te akcije Svetozar Vukmanović Tempo nedavno je rekao kako
se tu radilo o običnoj dezinformaciji, koja je trebalo da zavara neprijatelja
i stalno ga drži u neizvesnosti o veličini i namerama naših snaga. Avdo

Humo kaže da su u svim kvartovima i ulicama Sarajeva bile formirane
udarne grupe, koje su imale zadatak da deluju iznutra prilikom
partizanskog napada. One su prikupljale oružje i sanitetski materijal, a
na dati znak trebalo je da zauzmu glavne strateške punktove u gradu
kao što su električna centrala, Glavna pošta, Radio-stanica,
Vojnotehnički zavod, Željeznička radio-stanica. Postojao je, razumljivo, i

strah od mogućih pljački, pa je Slaviša Vajner Čiča poslao svojoj porodici
cedulju: „Kad napadnemo Sarajevo, vi samo na vratima našeg stana
napišite ’Ovo je stan Slaviše Vajnera Č i č e’ i ne morate se bojati da ć e
neko upasti u stan i da će vam se nešto desiti.“
Humo je smogao snage da napiše kako je prvog dana u
partizanima, nimalo herojski, fišeklije pripasao naopako. Nije bio služio

vojsku i nije imao pojma o najelementarnijim vojničkim veštinama. Noću
č
je sanjao grozne snove. Progonile su ga zmije, koje su se klup ale oko
njegovih nogu. Imao je i različite halucinacije.
Olga je poslednji put roditelje videla u hotelu Evropa, kad je
Simovićeva vlada, preko Pala i Sarajeva, odlazila u emigraciju. Avdu i

njoj nije padalo na pamet da krenu s njima. Njih dvoje su se mimoišli sa
Ðurom Ninčićem, koji je takođe želeo da ostane i tražio je vezu.
U London je brzo stigla vest da je Olga poginula i otac je to krio

318