Page 35 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 35

kupcima. Privredno obnavljanje Rusije za nas je važno kao za člana
               evropske      zajednice.    Sem    toga,   mi    ne   možemo       zaboraviti    i  ostati
               ravnodušni što u ovom trenutku umiru od gladi milioni ruskog naroda,

               koji  mi  toliko  volimo.    Pri  svemu   tome,   naš  stav  prema    Sovjetskoj    Rusiji
               ostaje   isti,  kao  i  pre  Ðenovske    konferencije.    Nikakvo     mešanje    u  ruske
               unutrašnje stvari! U tom pogledu, mi smo uvek držali striktnu
                                                          ć
                                      ć
                                                                             č
               neutralnost    i  drža emo    je  i  ubudu e.  Mi   nismo   u estvovali    u  bojkotu   ni
               u vojnim ekspedicijama koje su karakterisale evropsku politiku prema
               Sovjetskoj Rusiji. Ni sada naša zemlja nikad neće biti središte jedne
               akcije, koja bi se vodila ma i protiv Sovjetske Rusije.“
                     Nasuprot drukčijim i taktičkim istupima, izgleda da je sličnog
               mišljenja intimno bio i lukavi i zagonetni radikalski prvak Nikola Pašić.
               On je tražio da se u Moskvi makar instalira jedna jugoslovenska
               „opservaciona tačka“. Posle njegove smrti objavljena je izjava koju je

               mnogo ranije dao uredniku Politike              Andri Milosavljeviću: „Mi nismo
               protiv Rusa, to oni i sami znaju. I niko u Rusiji neće verovati da ćemo mi
               ma   štogod    uraditi  protiv   ruskog   naroda.    Ali  smo   mi,  isto  tako,  svesni  i
               dužnosti prema našem narodu. Prvo imamo da uredimo svoju kuću, pa
               onda da mislimo na druge stvari.“
                     Dok su stranački prvaci pomno osluškivali glas nezadovoljnog

               naroda,    koji  je  želeo   da   i  dalje  kroz  istoriju   ide  zajedno    sa  bra om
                                                                                                    ć
               Rusima, i pozivali se na vezu po krvi, tradiciji i zajedničkim interesima,
               Dvor je nepopustljivo držao do svoje sentimentalne veze sa carskom
               Rusijom. Kralj Aleksandar je vaspitan u petrogradskom Paževskom
               korpusu, a njegova sestra bila je udata za ruskog kneza, koga su ubili
               boljševici. Na teritoriji Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca bilo je oko

               30.000 ruskih izbeglica, pa je vlada ponekad bila prisiljena i da suzbija
               njihov uticaj i favorizovanje, a pogotovu ofanzivnu delatnost generala
               Vrangela prema Sovjetskoj Rusiji. Uz izvesne prolazne simpatije,
               boljševicima se nikada do kraja nije verovalo, pošto je bilo vrlo
               rasprostranjeno uverenje da oni stoje u pozadini terorističke organizacije
               VMRO, akcija hrvatskih separatista i komunističkih poziva na ustanak i

               razbijanje jugoslovenske države.
                     Ipak, nisu prekidani službeni kontakti između jugoslovenskih i
               sovjetskih zvaničnika. Poslanik u Berlinu Živojin Balugdžić                      sreo se,
               recimo, 1924. sa sovjetskim ministrom Čičerinom. Dve zemlje su bile
               potpisnice Pariskog pakta, kojim se narodi Evrope odriču rata kao

               sredstva za regulisanje svojih sporova, kao i Konvencije o nenapadanju.
               Jugoslavija je podržala ulazak Sovjetskog Saveza u ženevsko Društvo
               naroda, a novi boljševički ministar spoljnih poslova Maksim Litvinov


                                                           35
   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39   40