Page 227 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 227
ilegali, Vazduh je zamenio Voksa.
Našli su se sa Hertom i Titom, koji su im ustupili garsonjeru u kojoj
su oni ranije stanovali. Herta je bila u drugom stanju, pa su dr Vlada
Velebit i Stela išli da iz bolnice donesu malog Mišu.
I Kopiniči su prvo dete dobili 1941. Nisu slučajno, pri polasku, od
Dimitrova dobili neodređen blagoslov da Kominterna neće imati ništa
protiv, ako se oni stvarno venčaju.
Montirali su radio-stanicu jaču od Radio Zagreba, sa dometom od
oko 5.000 km, a vezu su održavali sa centrima u Austriji, Čehoslovačkoj,
Grčkoj, Italiji, Švajcarskoj i Jugoslaviji. Sa njima je stanovala i obavljala
kurirske zadatke Josipova sestra Anđela, a rezervni radist bila je njihova
kućna pomoćnica Slovenka Urška Zatler.
č
Postoji verzija da je vest o predstoje em napadu Nema ke na SSSR
ć
prvi poslao Kopinič, drugi Tito i tek treći – Rihard Zorge.
Pošto je Hebrang uhapšen, Kopiniči su, radi svake sigurnosti, prešli
u Glavni štab Slovenije. Zbog nemačke ofanzive na Kočevski rog, pošli
su natrag prema Zagrebu, ali su ih u Zumberaku uhapsili partizani iz
XIII proleterske brigade i, kao ustaše, hteli da streljaju. Nimalo nije
pomoglo što su bili u pratnji kurira Glavnog štaba Slovenije. Slučajno su
tuda naišli Ivo Lola i dr Ivan Ribar, sa Stevom Krajačićem. Komandant je
hteo da se pred njima pokaže i u poverenju im je rekao kako je ovih dana
uhvatio dva opasna ustaška špijuna. Kad je ugledao Kopiniča, Lola je
preneraženo uzviknuo: „Da je tim špijunima dlaka s glave falila, Tito bi
vas sve zajedno streljao!“
U Zagrebu su radili do juna 1944. Prešli su na oslobođenu teritoriju,
a po nalogu Hebranga i njegovog operativca Steve Krajačića, uz
saglasnost predstavnika sovjetske armije pri Glavnom štabu Hrvatske,
na njihovo mesto došla je Seka Podunavac.
Kopini i su otišli u Topusko, zatim u Šesti korpus na Papuk i, na
č
kraju, u Treću armiju.
U oslobo enom Beogradu smestili su se u hotel Moskvu. Prema
đ
tvrđenju samog Kopiniča, Tito je bio potpisao dekret o njegovom
postavljenju za prvog jugoslovenskog ambasadora u Vašingtonu, mada
naše Ministarstvo spoljnih poslova nikad o tome nije bilo obavešteno.
Navodno, na intervenciju Kardelja, dekret je poništen, a Kopinič, posle
partijske istrage i kazne, raspoređen na mesto našeg trgovinskog
predstavnika u Turskoj, gde se i dalje bavio svim mogu im vrstama
ć
trgovine.
Titu je pola godine ranije javio da se sprema Rezolucija Informbiroa.
Posle je bio direktor Uljanika u Puli i Litostroja u Ljubljani.
227