Page 167 - Milomir Marić - Deca Komunizma

„Od Golubića sam u martu dobio nalog da otputujem u Sofiju, da se
tamo javim sovjetskom poslanstvu i da njima saopštim da je meni do
sada u Beogradu bilo nemoguće da organizujem nabavku pasoša“,

nastavio je svoju ispovest Gestapou Čeda Popović. „Trebalo je i da
saopštim da je Golubić iz Rima doputovao u Beograd, ovde stanuje pod
imenom Gojko Tamindžić i da njima dostavim njegovu sadašnju adresu.
U sovjetskom poslanstvu u Sofiji uputili su me kod Savčenka, koji je
č
radio kod vojnog atašea. Ali, vezu sa Sav enkom dobio sam tek tada
kada su na poslati telegram u Moskvu (da li se može sa mnom raditi)

dobili pozitivan odgovor s uputom da se Golubiću plati 500 dolara.
Novac mi je Savčenko predao s nalogom da se što pre pasoši u Beogradu
nabave. Ako do tada ne bi postojalo sovjetsko predstavništvo u
đ
Beogradu, trebalo je da opet s pasošima do em u Sofiju i da o svom
dolasku obavestim poslanstvo jednom kartom pisanom na bugarskom

jeziku sa sledećim tekstom: ’Ja ne mogu nikako zaboraviti šta ste za
mene učinili, Stefan.’ Po dobijanju karte trebalo je da sledećih dana dođe
do sastanka u jednom meni nepoznatom bioskopu u Sofiji. Znam da je
bio jedan od najvećih. Sastanak je trebalo da bude održan pre večernje
predstave.“
U junu i julu 1940. krenuo je posao s pasošima, ali im je ponestalo

novca, pa je krajem jula Č eda Popovi ć otputovao u Sofiju i sastao se sa
Savčenkom, koji mu je predao dve hiljade dolara za Golubića.
Dogovoreno je da Popovi ć pasoše č uva kod sebe, dok ih ne preuzme
neki Rus s lozinkom na ruskom jeziku: „Gospodine profesore, da li vas
mogu zapitati nešto po nekim fizičkim pitanjima?“ Činovnik sovjetskog
poslanstva u Sofiji trebalo je da dolazi po pasoše svakog desetog,

dvadesetog i tridesetog u mesecu, u osam uveče. Tako je i bilo dva puta
u oktobru i novembru 1940. godine, kad je Rus primio ukupno četrdeset
pasoša. Pošto su uspostavljeni diplomatski odnosi između Kraljevine
Jugoslavije i SSSR, to je bio č inovnik beogradskog, a ne sofijskog
poslanstva, po imenu „Žan“. Popović je od Golubića saznao da njemu
dolazi još jedan kurir s nekom drugom lozinkom.

Na saslušanju 10. juna, Popović je rekao:
„Golubić je svaki pasoš plaćao 2.000–2.500 dinara, a Višnjevac je
davao novac liferantima. Ja nisam ništa za pasoše primao, osim što sam
dobijao od Golubića katkad hiljadu i za svaki put u Sofiji po četiri hiljade
dinara. Ukupno 12–13 hiljada. Od novembra 1940. do aprila 1941.

nabavljanje pasoša išlo je na nov način. ’Žan’ je nama, a naročito
Golubiću, prebacivao da je suma od 2.500 dinara za jedan pasoš velika i
da nju treba smanjiti. On je mogao da plaća samo po 750 dinara.

167