Page 109 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 109

raspis da Pavle Bastajić, Mustafa Golubić, Leon Levi, Vidoje Ðurović                      i
               Milan Kesarić       nameravaju doći iz Beča u Kraljevinu s ciljem vršenja
               atentata na političke ličnosti, a Ministarstvo unutrašnjih dela je to

               potvrdilo i iznelo pretpostavku da će Golubića u Zagrebu prihvatiti
               Janko Mišić.
                     Župskim oblastima poslati su 25. januara 1926. bliži podaci o
                                   ć
                                            đ
               Mustafi    Golubi u:     „Ro en    je  u  Stocu,  okrug    Mostar,    star  oko  trideset
                                                      č
               godina,    stasa  srednjeg,   kose,  o iju  i  brkova  –  crnih,  bradu   brije.  Pre  rata
               studirao pravo u Parizu, kao državni pitomac. Za vreme rata bio četnik
               u četi Tankosića, do Drača. Kompromitovan u solunskoj aferi. Nervozan
               i nestalan.“
                                                                               đ
                     Ne   zna  se  s  kim  se  sve  Golubi  ć  u  Zagrebu    vi ao.   Krleža   se  nikad
               nije usudio da pobliže objasni svoju neobičnu vezanost za njega. Gustav
               Krklec ga je upoznao u bečkoj kafani Muzeum. Obećao je da će mu dati

               pare za put u Zagreb, ako mu ponese jedan paket za Augusta Cesarca. Ili
               se Krklecu to učinilo, ili je Mustafa u svakom džepu stvarno nosio
               revolver.
                     Videvši da njegovo prisustvo nije neopaženo, rukovodstvo KPJ je
               donelo odluku da Mustafa Golubić hitno napusti zemlju.
                     U Beču su naši, ipak, bili u senci VMRO-a (Unutrašnje makedonske

               revolucionarne organizacije), s kojim je, kao najjačom nacionalističkom
               grupacijom na Balkanu, Kominterna vrlo ozbiljno računala. Osnovan još
               1893. u Solunu i prekaljen kroz nekoliko decenija borbe za slobodu
               makedonskog naroda, VMRO je čak i u Beču držao stotinak do zuba
               naoružanih komita, zakletih na kamu i bombu. Jugoslovenski policajci
               javljali su u Beograd da je to telesna garda Dimitra Vlahova, koji ima

                   č
               obi aj    da   se,  u  njihovoj    pratnji,   kroz   Be č   paradno     vozi   u   koloni
               automobila.
                     Na insistiranje levog krila VMRO-a, Balkanska federacija                je 15. jula
               1924. godine objavila Manifest makedonskom narodu s potpisima
               najpoznatijih komitskih vojvoda Todora Aleksandrova, Aleksandra
               Protogerova, Petra Čauljeva, Vanče Mihajlova. U dogovoru sa kraljem

               Borisom i predsednikom vlade Cankovom, Aleksandrov i Protogerov su
               ubrzo objavili da je to obična mistifikacija egzaltiraih komunista. U seriji
               spektakularnih internih atentata u Sofiji, Milanu i Beču, u roku od
               godinu dana ginu Aleksandrov, Protogerov, Čauljev, Panica i mnogi
               drugi. Vančo Mihajlov je preuzeo vođstvo VMRO-a i oženio se sa Menče

               Karničiu, koja je u Burgteatru, na predstavi Per Ginta, ubila Panicu.
               Zastupao je velikobugarsku politiku sofijskog dvora i brutalne fašističke
               metode     borbe.    Slavni   francuski    novinar    Alber    Londr    opisao   je  to  u


                                                          109
   104   105   106   107   108   109   110   111   112   113   114