Page 111 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Teško je reći ko je Bata iz Kragujevca o kome je Ognjen Prica gotovo
pobožno pričao Oskaru Daviču na robiji. Mustafa ga je poslao da
likvidira generala GPU-a Agapova, za koga se verovalo da je postao

izdajnik u službi međunarodne reakcije. Bata je ušao u generalov bečki
stan, grubo odgurnuo njegovu ženu, koja je, ne sluteći ništa otključala
vrata, i kao oluja se s revolverom u ruci stuštio iz jedne u drugu sobu,
sve dok nije naleteo na izbezumljenog starijeg čoveka za jednim stolom.
Nimalo ne razmišljajući, hladno mu je pucao u glavu. Poslovično se
ć
ć
okrenuo i mirno, ne obra aju i pažnju na vrisku žene, sišao niz
stepenice.
ć
Istovremeno, Golubi ć je Marjanu Stilinovi u u Zagreb poru io da
č
hitno dođe i povede sa sobom još jednog druga koji ume vešto da barata
pištoljem. Ne čekajući ni trenutak, Stilinović se, zajedno sa Stjepanom
Kovačevićem, pisarom u klinčaselskoj opštini, prebacio preko Karavanki

u Austriju. Trebalo je izvršiti smrtnu kaznu nad sekretarom Balkanske
federacije Ivanovom, optuženim za proneveru dvadeset pet hiljada dolara
i vezu s beogradskom policijom. Dve nedelje su ga vrebali, ali on je
instinktivno osetio da je u opasnosti i negde se sklonio. Sačuvao je glavu
i posle oslobođenja je živeo u Jugoslaviji. Član jedne druge zaklete
petorke, dr Milan Vinković, upamtio je da je Ivanov s drugovima bio na

gala-koncertu Džozefine Bejker u Beču. Nekako se na kraju uspeo probiti
do njene garderobe. Drhteći kao prut, rekao je njenom menadžeru:
„No as moram spavati s njom!“ Na to mu je ovaj mirno saopštio da
ć
može, ako dobro plati. Stilinović i Vinković se ne slažu koliko je koštala
Džozefina Bejker. Prvi je pretpostavljao da je Ivanov morao da posegne
u Kominterninu blagajnu, a drugi je poverovao da mu je bila dovoljna i

njegova stipendija od sto dolara! Uglavnom, Georgi Dimitrov, koji je
došao za rukovodioca ispostave Kominterne u Beču, oprostio je, posle
izvesnog vremena „glupost“ Ivanovu i poslao ga na školovanje u
Moskvu.
Česte su tada bile demoralizacije i napuštanje komunističkog
pokreta. Antun Šmit, član rukovodstva SKOJ-a i jedno vreme lični kurir

predsednika Kominterne Zinovjeva, vratio se glavom bez obzira u
Sarajevo. Zgužvan i slomljen, našao je neki poslić u Radničkoj komori, s
vremena na vreme, uz piće po najgorim krčmama, žaleći nad svojom
revolucionarnom prošlošću. Veliki erudita, student medicine u Beču i
Berlinu Mihajlo Spasi , dobro je znao šta ga č eka kad se žustro
ć
usprotivio politici Kominterne. Ipak, uspeo je da se jednog dana ukrca
na brod, stigne do južnih mora Pacifika, gde je našao neki žal, na kome
je živeo samostalno, slobodno i jednostavno.

111