Page 108 - Milomir Marić - Deca Komunizma

je vode Jevreji. Po kazni je ekspresno poslat na rad u južnu Rusiju,
odakle je pobegao. Višestruko razočaran, napustio je pokret i novac
postepeno vraćao. Kad je Mihailo Todorović 1926. godine bio u Moskvi,

ć
Voja Vujovi , sekretar Zinovjeva, rekao mu je da Milki ć duguje još
sedamdeset pet hiljada dinara. Uopšte, pronevere partijskog novca bile
su tada česte i za to je, ipak, najmanja kazna bilo isključenje iz Partije.
Prvi sovjetski agent s kojim se Mihailo Todorovi ć sreo u Beogradu
bio je 1919. izvesni Glebov-Avilov, docnije narodni komesar pošta u
SSSR. Insistirao je da govori na nekom velikom zboru, ali ga je

Todorović uspeo odvratiti, pošto nije bio u mogućnosti da mu garantuje
punu bezbednost. Ponudio mu je da ga, sam umirući od straha, provede
kroz Beograd. Svratili su u Grand hotel i Rusku krunu.
Posle je sa specijalnim ovlašćenjem za ceo Balkan svratio jedan
đ
č
mla i Jevrejin. U Radni ku komoru ušao je s lulom u ustima, s
nao arima na nosu i šalom oko vrata. Obu en po poslednjoj modi.
č
č
Okupljenim komunistima ispričao je, uzbuđeno, kako je doputovao u
kupeu sa nekim srpskim pukovnikom, koji mu je o boljševicima rekao:
„Ne može im se ništa. Oni su kao miševi, svuda se provuku!“
Jugoslovenska policija je u svim svojim spisima podrazumevala da
se „centar boljševičkog rada na Balkanu nalazi u Beču“ i pravila je vrlo

precizne šeme kako se taj rad odvija.
U izveštaju obaveštajne službe Komande Beograda, od 18. oktobra
1927. godine, sa zabrinutošću je konstatovano da se među boljševičkim
poverenicima nalazi znatan broj ljudi ranije poznatih po krajnje
monarhističkim uverenjima. Izneta je sumnja da je zavrbovan i bivši
direktor Policijskog departmana carske Rusije Aleksej Tihonovič

Vasiljev. Agentura je naročito bila razgranata po ženskoj liniji. Obrlaćeni
su vrlo visoki vojni i policijski funkcioneri Kraljevine SHS. Taj visoki
državni nivo sprovođen je uvlačenjem agenata, kao akcionara, u
pojedina velika trgovačka i druga preduzeća.
U Beču se najviše sanjalo o političkom radu u zemlji. Božin Simić je
stalno ponavljao da on, č ovek s najve im autoritetom u Crnoj ruci posle
ć
Apisa, mora da se vrati i oko sebe okupi staru organizaciju. Mustafa
Golubić je tražio i od Centralnog komiteta KPJ dobio saglasnost da dođe
na ilegalni rad u Zagreb. Jedanput je iz Beča krenuo sa dr Lazom
Petrovićem i Martinkom Matuzovićem. Na železničkoj stanici pravili su
se da se ne poznaju. U toj gunguli, Golubić se unezvereno muvao i

č
usko io je tek kad je voz krenuo. Zbog njegovog nestanka u Be u
č
alarmiran je Beograd, odakle su pobunjene sve žandarmerijske
komande. Župan ljubljanske oblasti poslao je, na primer, 18. maja 1925.

108