Page 114 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 114
đ
mu je na raspolaganje dato nekoliko komunista, me u kojima i Žak
Diklo, iz pariske partijske organizacije. Zahvaljujući pre svega Dikloovoj
pomoći, zadatak je izvršen i Mustafa je pretpostavljenima u Moskvi na
njega skrenuo pažnju kao na čoveka na koga se apsolutno može osloniti.
Ta uzgredna preporuka bila je dovoljna da Diklo bude postavljen za
organizacionog sekretara KP Francuske, prilikom formiranja novog
rukovodstva sa Morisom Torezom na čelu.
S vremena na vreme, Golubi ć se pojavljivao u Moskvi. Ostajao je
obično mesec-dva, odmarajući se i očekujući nove akcije u Austriji,
Nemačkoj, Engleskoj ili Francuskoj. Na osnovu bogatog iskustva,
iznenadio je Stanisavljevića otvorenim strahom od britanskog
Intelidžens servisa. Iako je Engleska tada prednjačila širinom političkih
sloboda u Evropi, u njoj je strane špijune č esto gutao mrak. Po
Golubićevim rečima, razmenu špijuna sa Engleskom niko nije ni
pokušavao.
U skladu s vrlo promenljivim političkim prilikama, središte
posebnog sovjetskog interesa neprestano se šetalo i gubilo po Evropi. Na
kraju dvadesetih godina ponovo je vraćeno sa Balkana u Zapadnu
Evropu. Bečki centar je zamenjen berlinskim. Za rukovodioca nove
č
đ
evropske baze GPU-a odre en je raniji be ki šef Goldštajn, kao što je i
Georgi Dimitrov iz Beča došao u Berlin na čelo Zapadnoevropskog biroa
đ
č
Kominterne. Me utim, bar što se partijskog rada ti e, malo šta je bilo
kao nekad. Dok je bečka Balkanska komunistička federacija stvarno
nadgledala i organizovala rad balkanskih komunističkih partija u duhu
stroge moskovske linije, berlinski Biro KI ni o č emu važnom nije
odlučivao, pošto je KP Nemačke još bila legalna, najsnažnija i
najmasovnija partija Komunističke internacionale.
Među brojnim pomoćnim osobljem sovjetskog i svetskog
socijalizma, u Berlinu se „za stalno“ našao i Mustafa Golubić. I tu su on i
Pavle Bastajić, ovog puta zajedno sa predstavnikom KPJ Kostom
Novakovićem, okupili oko sebe veliki broj jugoslovenskih komunista,
emigranata i studenata. Veza s Parizom funkcionisala je besprekorno
preko bliskog Golubićevog saradnika, poznatog bečkog atentatora
Andrije Biklovića.
U Parizu je i pre Prvog svetskog rata postojao Klub srpske
socijaldemokratske omladine, koji su vodili Kosta Novaković i Miloš
Trebinjac. U fabrici obuće braće Simić ostao je izvestan novčani fond i
biblioteka, što je 1928. Biklović preuzeo kao nominalni sekretar
jugoslovenske podsekcije pri KP Francuske. Osnovan je marksistički
kružok naših studenata, izdavan je sindikalni list za ekonomske
114