Page 113 - Milomir Marić - Deca Komunizma
P. 113

ć
                                                                        č
               dao   je  dr  Milan    Vinkovi ,    s č ijom   je  sestri inom    Olgom     Hercom      on
               živeo. Vinković       je u Našicama izdavao napredni list Plug,               za   koji  je
               Biklović iz Beča slao članke iz svih oblasti, a i sam Vinković je u najvećoj

                                                  ć
               tajnosti,   sa  Štefekom     Cviji em     i  još  nekima,   bio   pripadnik     neke   od
               brojnih paralelnih likvidatorskih grupa.
                     Jugoslovenski prijatelji Mustafe Golubića bili su čvrsto uvereni da je
               on najveći sovjetski obaveštajac. Njegova reč                 se s razumevanjem i
               pažnjom slušala, čak i kad je, mimo svojih ovlašćenja, tražio da se član
               Politbiroa     KPJ     Ante     Ciliga    isključi    iz   partijskih    redova      zbog

               frakcionaštva.
                     Iako je u poznatom Julskom ustanku bečkih radnika 1927. godine
               bio jedan od glavnih organizatora, Golubić se nije libio da se lično upusti
                                                                            č
               i  u  najkrvavije   oružane    sukobe.    Retko   se  povla io   u  svoj  štab  u  jednoj
               kafani, odakle je, prema rečima dr Laze Petrovića, poput pravog

               komandanta svaki čas izdavao naređenje.
                     Razume      se,  tako  kompromitovanom,           nije  mu    više  bilo  mesta    u
               Beču.





                                      Evropa mu je bila do kolena





                     Pouzdano se ne zna kada i kako je Golubić                    stupio u sovjetsku

               službu. Na viđenje, proveru, instrukcije i usavršavanje, prvi put je u
               Moskvu pozvan 1927. godine. Pretpostavlja se da je tada prošao kroz
               naročite škole.
                     Naivno je očekivati bliže podatke o njegovim konkretnim akcijama,
               ovlašćenjima       i   zadacima,       a   pogotovu       zaslugama,       uspesima       i

               napredovanju u službi. Vrednost bilo kog obaveštajca ceni se upravo po
               tome koliko je uspešno za sobom prebrisao tragove.
                     A Mustafa Golubić, evo, nije provaljen ni skoro pola veka posle
               smrti!
                     Dimitriju Stanisavljeviću je u Moskvi pričao pojedine, obavezno već
               zastarele i beznačajne detalje. Ostajući krajnje zagonetan, u dalekim
               aluzijama stavljao mu je do znanja da radi čas za Kominternu, čas za

               GPU ili Generalštab Crvene armije i da se za njega – prosto svi otimaju.
               Stanisavljević je dobro znao koliko je nepristojno da se sam interesuje za
               prirodu Golubićevih zadataka. Osećao se neizmerno počašćenim što je iz
               prve ruke čuo priču kako je Mustafa jedanput upućen u Francusku, gde



                                                          113
   108   109   110   111   112   113   114   115   116   117   118