Page 112 - Milomir Marić - Deca Komunizma

Posle ubistva izvesnog Semoimana, austrijska policija je proterala
Pavla Bastajića u Berlin. U velikim neprilikama, 24. jula 1927, napisao je

pismo u London Dimitriju Mitrinoviću, nekada literarnom vođi Mlade
Bosne, tada u aristokratskim krugovima poznatom vraču, okultisti,
teozofu i prvom istočnjačkom guruu u Evropi.
„Zli vetrovi su me uvek gonili, ali mi, ipak, nikada nije bilo tako
teško kao danas. Poslednja nevolja me tera da vam se obratim za
ublaženje mojih najprimitivnijih životnih oskudica. Bolestan sam,
gladujem i bukvalno nemam krova nad glavom. Naše vlasti me danas

proganjaju, kao nekad austrijske. Ni u inostranstvu mi ne daju mira.
ć
Uspeli su ve ć da mi onemogu e boravak u tri zemlje. Pre dva meseca
sam se sklonio u Nemačku, ali ne mogu da nađem nikakve zarade, tako
da mi je položaj neverovatno težak. Molim vas, najpre kao moga starog,
dobrog učitelja, a zatim kao poznanika i prijatelja, da me, ako vam je

moguće, izvučete iz nevolje. Pomozite mi koliko vam je moguće. Čim mi
se poprave prilike, vratiću vam sve što mi učinite. Nađite Savu
ć
Popovi a, pozdravite ga i objasnite moje stanje njemu. Neka mi i on
pritekne u pomoć. Oprostite mi što vas uznemiravam, ali moram.“
Banuo je tada Paja Bastajić i u stan dopisnika Politike iz Berlina
Predraga Milojevića. Predstavio se i rekao da ga šalje Vlada Ribnikar.

Nije imao ništa napismeno od njega, ali je nosio njegov, Milojeviću
dobro poznat braon kaput, s inicijalima na unutrašnjem džepu. Tražio je
pasoš, ne ceo, samo korice jugoslovenskog pasoša – „sve drugo je lako“.
Ali se više nije pojavio.
U međuvremenu, Mustafa Golubić je aktivirao drugog spremnog
egzekutora za presude koje mu je dostavljao drug Luft, iz sovjetske

ambasade. To je bio student medicine Andrija Biklović, sin nastavnika iz
Požarevca. Na Mustafin predlog primljen je 1924. u KPJ i odmah
oslobođen partijskih zaduženja, zbog rada po takozvanoj specijalnoj
liniji.
Biklović je u Beču ubio jednog Nemca, koji je bio u sastavu GPU-a u
Rumuniji i tamo postao provokator. Malo duže se zadržao i uhapšen je

na izlazu iz njegovog stana. Na sudu se branio da je to učinio na svoju
č
ruku i da bi to sigurno još jedanput u inio, pošto su na osnovu lažnih
dostavki tog čoveka mnogi nevini ljudi u Rumuniji pohapšeni,
premlaćeni i osuđeni na dugogodišnju robiju. To je upalilo kod porote,
pa je minimalno kažnjen s nekoliko meseci zatvora i izgonom iz Beča, u

kome su međusobna istrebljenja političkih emigranata tolerisana kao
priznati oblik političkog rada.
Nešto više podataka o Bikloviću, koji je na kraju stradao u Sibiru,

112