Page 528 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 528

XI









      Кад  су  Љевин  и  Степан  Аркадијевич  стигли  у  кућу  сељака,  код  кога  је  Љевин  увек
  свраћао, Весловски је већ био тамо. Седео је насред собе, и држећи се обема рукама за клупу
  са које га је свлачио војник, брат домаћичин, изувајући му блатњаве чизме, смејао се својим
  заразно - веселим смехом.

                                                                [178]
      - Тек што сам дошао. Ils ont été charmants.                      Замислите, напојише ме и нахранише.
  Како је диван хлеб, чудо! Délicieux!           [179]   А ракија, никад је слађе нисам пио! И никако да

  приме новац. И непрестано говоре: »не вређај«, тако некако.
      -  Како  да  приме  новац?  Они  вас  то  часте.  Зар  они  да  продају  ракију?  -  рече  војник,
  скинувши најзад с поцрнелом чарапом заједно оквашену чизму.

      Не марећи за прљаву собу, коју искаљаше својим чизмама ловци и прљави керови; ни за
  задах блата и барута којим се соба испуни, ни за недостатак ножева и виљушака - ловци се

  напише  чаја  и  вечераше  тако  слатко  како  се  једе  само  у  лову.  Умивени  и  чисти,  пођоше  у
  сенару, где кочијаши беху спремили постеље за господу.
      Мада се већ беше смркло, никоме се од ловаца није спавало.

      Разговор је прво кривудао између успомена и прича - о гађању, о керовима, о ранијем лову
  -  па  наиђе  на  тему  која  заинтересова  све.  Поводом  већ  неколико  пута  поновљеног
  Васењкиног одушевљења дражима овога преноћишта, и мирисом сена, дражима сломљених

  таљига  (њему  су  се  чиниле  сломљене,  јер  су  биле  скинуте  с  лежишта),  одушевљења
  добродушношћу сељака који га почастише ракијом, керовима који су лежали сваки крај ногу
  свога господара - Облонски исприча о дивоти лова код Малтуса, где је био прошлога лета.
  Малтус беше познат железнички богаташ. Степан Аркадијевич је причао какве је ритове у
  Тверској  губернији  закупио  овај  Малтус,  и  како  су  очувани;  на  каквим  су  колима  и
  кабриолетима били довезени ловци; и какав је шатор са доручком био разапет покрај рита.

      - Не разумем - рече Љевин подижући се на своме сену - како ти нису одвратни ти људи?
                                          [180]
  Знам да је доручак с лафитом                   врло пријатан, али зар теби није одвратна баш сама та
  раскош?  Сви  ти  људи,  као  раније  наши  откупшчики,  богате  се  начином  за  који  заслужују
  презирање  људи;  не  маре  за  то  презирање,  а  доцније  се  помоћу  непоштене  тековине
  откупљују и од ранијег презирања.

      - Сасвим тачно! - одговори Васењка Весловски. - Сасвим! Разуме се, Облонски то чини из
               [181]
  bonhomie,           али неки говоре: Облонски оде...
      - Није тачно - Љевин је чуо да се Облонски, говорећи ово, смејао - ја онога просто не

  сматрам непоштенијим од кога било богатог трговца или племића. И једни и други заимали
   523   524   525   526   527   528   529   530   531   532   533