Page 524 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

X

Васењка је толико оштро терао коње да су стигли одвећ рано, још је била врућина.

Кад стигоше до правога рита, главне сврхе њихова пута, Љевин нехотице помисли како ли
би се могао избавити од Васењке и ићи без икакве сметње. Степан Аркадијевич очевидно је
желео то исто; Љевин је на његовом лицу видео израз забринутости - који се увек виђа код
правог ловца пред почетак лова - и неког њему својственог добродушног лукавства.

- Како ћемо? Блато је одлично, видим да има и јастребова - рече Степан Аркадијевич
показујући две велике птице које су кружиле изнад острвца од мочварне траве. - Где има
јастребова, тамо сигурно има и дивљачи.

- Е, видите, господо, - рече Љевин са донекле мрачним изразом, затежући чизме и
прегледајући пушку. - Видите ли ону оштрицу? - Он показа на тамно острвце загаситог
зеленила на огромној пола покошеној мокрој ливади која се протезала с десне стране реке. -
Блато почиње ево одавде, право пред нама; видите - где је зеленије. Одавде иде надесно, где
су коњи; тамо је чапурје, ту има барских шљука; па око острвца све до оног јовљака, и до
саме воденице. Ено тамо, видиш, где је онај залив. То је најбоље место. Тамо сам једанпут

убио седамнаест шумских шљука. Разићи ћемо се са по једним кером на разне стране, и
састаћемо се код воденице.

- Ко ће десно, а ко лево? - упита Степан Аркадијевич. - Десна страна је шира, идите вас
двојица, а ја ћу лево - рече као безбрижно.
- Дивота! Уловићемо више од њега. Хајдемо, хајдемо! - прихвати Васењка.

Љевин није могао не пристати, и тако се разиђоше.

Тек што уђоше у рит, оба кера почеше заједно тражити и увукоше се у шевар. Љевин је
знао ово обазриво и неодређено трагање Ласкино; познавао је и место, и очекивао је читаво
јато шљука.

- Весловски, идите напоредо, напоредо! - тихим гласом рече он другару који је иза њега
тапкао по води, и чији га правац пушке нехотице интересоваше после оног неочекиваног
пуцња на Колпенском блату.

- Не, ја вам нећу сметати, не мислите о мени.

Али је Љевин и нехотице мислио, и сећао се Китиних речи кад га је испраћала: »Пазите
да један у другог не пуцате.« Претичући се, и терајући сваки свој траг, керови се ближе и
ближе примицаху; очекивање шљука било је тако јако да је Љевин мљескање своје
потпетице, вађење из блата, примао за шљукин глас, и одмах хватао и стезао кундак од
пушке.

- Трас! трас! разлеже се изнад његових ушију. Васењка је опалио у јато патака које су се