Page 374 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina
P. 374
га у предсобљу, рече му: »Останите, можда ће вас тражити«, и сам га одведе у женин кабинет.
Ујутру опет поче узбуђење, живахност, брзина мисли и говора, и опет се сврши бунилом.
Трећег дана, исто: доктори тад рекоше да има наде. Тога дана Алексије Александрович уђе у
кабинет где је седео Вронски, и затворивши врата седе према њему.
- Алексије Александровичу - рече Вронски осећајући да се приближује објашњење - ја не
могу говорити, не могу поимати. Поштедите ме! Ма колико да вам је тешко, верујте да је
мени горе.
Он хтеде да устане, али га Алексије Александрович узе за руку и рече:
- Ја вас молим да ме саслушате, потребно је. Морам вам објаснити своје осећање, оно које
ме је руководило, и које ће ме руководити, да не бисте били у заблуди због мене. Ви знате да
сам се ја решио на развод брака, и да сам започео ту ствар. Нећу крити да сам, почињући ту
ствар, био неодлучан и да сам се мучио; признајем да ме је жеља за осветом, вама и њој,
гонила на то. Кад сам добио телеграм, пошао сам с истим осећањем овамо, и казаћу и више,
желео сам њезину смрт. Али... - Он поћута, премишљајући да ли да му повери своја осећања
или не. - Видео сам је и опростио сам. Срећа од праштања открила ми је шта ми је дужност.
Ја сам потпуно опростио. Хоћу да подметнем други образ; хоћу да дам и кошуљу кад ми
узимају кафтан. Молићу бога само за то да ми не одузме срећу од праштања!
Сузе су му биле у очима; њихов светао, миран поглед порази Вронског.
- Ето, такав је мој положај. Можете ме згазити у глиб, можете ме направити ругобом у
очима света, ја њу нећу оставити, а вама никада једне прекорне речи нећу рећи - настављаше
Алексије Александрович. - Моја је дужност јасно обележена: ја морам бити крај ње, и бићу.
Ако она зажели да вас види, ја ћу вас известити; а сад, мислим да је боље да се удаљите.
Он устаде, јецање му прекиде говор. Вронски такође устаде, и у погнутом,
неисправљеном положају га посматраше испод обрва. Вронски није схватао осећања
Алексија Александровича. Али је осећао да је то нешто више, и чак неприступачно њему, са
његовим погледима.
