Page 377 - Lav N Tolstoj - Ana Karenjina

обори. Он хтеде да се задржи о ивицу стола, испусти револвер, посрну и седе на земљу
гледајући зачуђено око себе. Није могао да позна своју собу гледајући оздо на извијене
ножице стола, на корпу за хартије и на тигрову кожу. Брзи кораци слуге, који је ишао по
салону, принудише га да се прибере. Напрегну мисао и схвати да је на поду, а кад угледа крв

на тигровој кожи и на својој руци, разумеде да је пуцао на себе.
»Глупо! Промашио сам«, проговори тражећи руком револвер. Револвер је био поред њега
- он га је тражио даље. Тражећи га он се протегли на другу страну, и немајући снаге да одржи
равнотежу, паде, умрљан крвљу.

Елегантни слуга са залисцима који се више пута жалио својим познаницима на слабост
својих живаца, тако се уплаши кад спази господина где лежи на поду, да га остави онако

огрезла у крви и одјури да тражи помоћ. Кроз један сат дође Варја, жена братова, и уз помоћ
три лекара по које она посла на све стране, и који дођоше истовремено, намести рањеника у
постељу и оста крај њега да га негује.