Page 232 - Ivo Andrić - Znakovi pored puta
P. 232
koga! Vaše samozadovoljstvo važi nešto samo za vas, jer inače se nigde ne priznaje i ne
kotira. O tom biste se lako uverili kad biste uopšte mogli ma šta da uvidite i priznate kao
objektivnu istinu.
Stena: (ćuti)
Vlaga: Dabome, to je najlakše: jesam i ćutim. A kad malo analiziramo takav stav, odmah
vidimo da to ne kazuje i ne objašnjava ništa. Jesam! - Pa šta? Svi mi jesmo, i u tome
nema ni zasluge ni krivice, jer samo to: biti, ne znači ništa; niko se nije sam ni popeo ni
spustio do tačke postojanja. Ćutim!
- To nije radnja, nije čak ni reč, jer to ja za vas izgovaram. Vi niste smogli ni toliko. I vaše
duboko i značajno ćutanje ne bi imalo ni imena da nema nas koji ne preziremo govor. I mi
treba već jednom da vam kažemo istinu: vi ne ćutite što hoćete, nego što ne možete
drukčije, jer nemate šta da kažete.Tako i vaša nemost i vaša nepomičnost nisu plodovi
nekih vaših slobodnih odluka ni svojstava kojima se voljno služite, nego osobine kojima
robujete.
Stena: (ćuti)
Vlaga (svađalački i pedantno): Takvi kao vi nemaju šta da kažu i ne mogu, i kad bi hteli,
da se maknu. To da utvrdimo pre svega. Pa onda da prosuđujemo i ocenjujemo i vaše
ćutanje i vašu gordu nepomičnost. Onda da vidimo šta znači to prezrivo gledanje s visoka
na nas koji se krećemo kao na bića koja nemaju svog stava ni određenog oblika. Što se
nas tiče, mi se krećemo i dejstvujemo i svaki naš pokret ima svoj stav. A vi? Vi ste svoju
nepomičnost proglasili (naravno ćutke!) stavom, a u stvari vi nemate stava nego vaš stav
„ima“ vas. Meni hoćete da kažete da nemam oblika? Ali ja imam mnogo više od toga. Ja
menjam oblik svima stvarima sa kojima uspem da se povežem, i sve novim oblicima
bogatim život i pronosim ga preko krutih granica prividno utvrđenih stanja. Prema tome
nije tačno da ja nemam svog oblika; naprotiv, imam ih u izobilju, i dajem ih drugima. A
kako stoji sa vašim oblikom? On je vezan za vaše postojanje. Vi niti ste ga stvorili niti
možete bez tuđe pomoći da ga promenite. Znači, vi ga i nemate. Vi mu robujete. - Tako
je. A što vi to ne uviđate, ne možete da uvidite, to ne menja ništa na stvari i ne smeta istini
da bude istina, kao ni to što se neki i neki uvijaju oko Vaše Nepomičnosti ili naslanjaju na
nju, a prave se da ne čuju i ne shvataju glas iz tamnih dubina. Od njih, naravno, ne treba
očekivati da vam kažu istinu ni da nađu bar toliko hrabrosti pa da potvrde ovo što ja
kažem i što i sami uviđaju. To neće učiniti ni ta bubica što, ćutke mileći po vama, traži
zaklona u vašim pukotinama, kao ni vešti dovitljivi gospodin Smokvin List što se sunča
naslonjen na vas, iskorišćujući sve oko sebe, ne samo sunce i vas nego i prezrenu vlagu
iz zemlje, ali lukavo krijući svoje veze sa tamnim dubinama. Njihovo ponizno (i
zainteresovano!) ćutanje podržava vas u vašem stavu i mišljenju. Dabome!
Stena: (ćuti)
List (pošto je dugo ćutao, zatreperi i sa nelagodnošću odgovara, ali ne pravo i
neposredno, nego u stranu, uvređeno, kao da govori nekom trećem. Glas mu je, za
razliku od teškog glasa Vlage i dubokog ćutanja Stene, svetao i lak, ali prikriveno uzbuđen
i očigledno zajedljiv): Oni kojima je do razgovora i prepirke, bolje bi uradili da potraže sebi
sabesednike na drugom mestu, a ne da od mene traže odgovore i rešenja koja ja ne
dajem i ne mogu dati. Meni nije do toga. Ja imam svoju peteljku i svoju granu, a moja
grana ima svoje deblo i svoj koren. Ko želi nešto da pita i sazna, taj treba sa protivne
