Page 74 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

војни набављач, власник кафана, па посредник у свакојаким
пословима. Велику је пару тај преко руке претурио. Иначе,
коцкар и пијанац и нарочито женскар. Тако је ухватио неку
болест. Никад није био чистих руку ни разликовао своје од
туђег, али некако му је пролазило олако док је био у снази и
памети. Има две-три године да је стао да пада све ниже и
ниже, почео да губи сваки рачун. Жене му испиле мозак и
оронуо снагом. Најпосле га његово некадашње друштво пусти-
ло низ воду. Помешао се са најнижим криминалцима. Тако
као вишеструки банкрот и варалица, и доспео овамо. Тек је
други месец даје ту, под истрагом, а лепо се види како из дана
у дан све више опада и како му оно мало памети лапи. Више
не разликује оно што јесте и што може бити од оног што не
бива. И само о женама говори. То је болест. Он, очигледно, не
би могао ни замислити да може негде бити женске љубави,
љубавне страсти или само помисли, а да он не учествује у
њима. И топи се и нестаје као парче шећера у води. Од нека-
дашњег силеџије и расипника није остало готово ништа до ово
празно препирање са докоњацима и стална потреба за гово-
ром и причањем. У последње време све је осетљивији, некако
се истањио и профинио. Причање му је све живље и богатије.
Његова некад чувена гласина сад је промукла, стално узбуђе-
на и тронута, на местима са сузним, грчевитим прекидима које
он узалуд заташкава и маскира својим издирањем на оне који
га окружују.
– Тај не може више да не говори. Попустили обручи и
видите да цури на све стране. Готов је!
Сигурним, повишеним гласом, готово весело, причао је
Хаим и даље о свему и свачему. Али онда се одједном тргнуо,
погледао као пробуђен око себе, трепнуо са оба ока, дајући
тако сабеседнику тајанствен и неразумљив знак и без поздрава
отишао даље спорим кораком, оборене главе, као човек који
тражи што није изгубио.
А фра Петар продужује своју шетњу низ Авлију, до неког
другог круга, питајући се има ли игде разумна човека и разго-

74