Page 79 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

Фра Петар осети нелагодност, и лаку језу уз потиљак.
Учини му се, за тренутак, да Проклета авлија заиста нема
излаза.
А десило се да је тог дана добио прву и радосну вест
споља.
Шета, као сваког јутра, по авлији. Два младахапшеника,
дечаци готово, јуре један другог у трку, правећи кругове око
фра-Петра и заклањајући се за њега. Било му је незгодно, а
кругови су се све више сужавали. И пре него је успео да се
склони од обесних младића, један од њих се, онако у трку,
приљуби сасвим уз њега, као уз жив заклон, и фра Петар осети
како му тутну у руке неку савијену хартију. Младићи проду-
жише своју трку даље од њега, а он се, збуњен и уплашен,
повуче у дно авлије. На хартији је писало турски, непознатом
руком: »Перкан ће бити пуштен на слободу за дан-два.«
Немирно је провео тај дан и ноћ за њим. По свему је
било јасно да је само фра Тадија могао бити тај који је послао
ову вест.
А сутрадан је заиста дошао чувар и рекао му да скупи
своје ствари и да се спреми за путовање. Предвече је изведен
и отпремљен – у прогонство у Акру. Све и да није био сигуран
да цедуљица потиче од фра-Тадије, сад би се уверио, јер тај
никад ништа у животу није тачно предвидео.
Те ноћи је фра Петар са азијске обале, где је требало да
се прогнаници искупе пре поласка, видео први и последњи пут
Цариград у свој његовој сили и лепоти.– Ваздух је био млак и
сладуњав. Човек се осећао збуњен и изгубљен међу две десе-
тине сапутника. Ноћ без звезда и месеца. А пред њима се
целом једном страном мрачног видокруга дизао вечерњи Ста-
мбол, налик на ватромет који се застао у полету.
Био је рамазан и на мунарама свих џамија горели су
кандиљи трепћући као правилна сазвежђа изнад безбројних
градских светлости. Већина осуђеника је седела оборене гла-
ве. Неки су већ лежали. Фра Петар је једно време гледао то
што је дању Стамбол, а што се сада моћно и изазовно пропиње
као искричав талас пут невидљивог неба, у бескрајну ноћ.
79