Page 69 - Ivo Andrić - Prokleta avlija

Седећи на ниској столици без наслона, Ћамил јеизгледао
исцрпен и сав утонуо у себе. Мршави чиновник је обигравао
око њега и уносио му се у лице. Њему се чинило сада да је
пред њим тело без воље и свести са којим може да чини шта
хоће. То га је изазивало и заводило да је постајао све нестрп-
љивији и безобзирнији. У једном тренутку он је положио,
изгледа, једну од оне две страшне шаке на Ћамилово раме. А
младић га је, огорчен и згађен ваљда том увредљивом интим-
ношћу, оштро одгурнуо. Тада се у трен ока развила права
туча. Умешао се и други полицајац. Ћамил се и бранио и напа-
дао снагом и жестином коју нико није могао очекивати. У гуж-
ви је оборен и момак заједно са светиљком коју је држао. А
кад је успео да се извуче из лудог клупка од руку, ногу и уда-
раца, он је истрчао напоље и, док се у ћелији водила борба у
мраку, узбунио цео чардак. (Од тог момка и од пробуђених
хапшеника и сазнало се у Авлији за ноћни призор са млади-
ћем из Смирне, а што се у Авлији прошапће то одмах дозна
Хаим.)
Исте ноћи Ћамила су изнели на један од капиџика Про-
клете авлије.
Жива или мртва? Куда су га пренели?– то је фра Петар, у
свом узбуђењу, само помислио. А Хаим је већ одговарао и на
та питања.
Ако је жив, вероватно су га пренели у Тимар-хану, крај
Сулејманије, где се затварају душевно оболели. Ту ће, међу
луђацима, његова причања о себи као наследнику престола
бити оно што су све речи и разговори луђака, безопасна боле-
сничка маштања на која се нико не осврће. А такав поремећен
и болестан човек, уосталом, и не живи дуго него нестаје лако и
брзо са света, заједно са својим нездравим маштањима, а да
нико о том ником не мора да полаже рачуна.
Међутим, ако је сукоб био тежи и ако је младић у свом
отпору и у својој борби са двојицом отишао далеко и ранио
неког од њих (а изгледа да је тако, јер су после морали да перу
собу од крвавих трагова), онда је могуће да су царски људи
отишли још даље, јер ударци се овде не мере и лако иду преко
69